Aveti devedesetih zapravo nisu aveti, oni su živi i upravljaju Srbijom

11
LUPIGA NEBULOZE

big_velika

Rukovodstvo novosadskog komunalnog poduzeća Vodovod i kanalizacija dovelo je popa u firmu da osvešta vodu iz gradskog vodovoda. Obred vračanja odigrao se na crkveni praznik Bogojavljenje, što je i krsna slava poduzeća. Šta će poduzeću krsna slava, zar to nije obiteljska svetkovina, pitaju se nekrsti? Bio je ovo povod za svakojake kreativnosti na društvenim mrežama. Čule su se raznorazne doskočice da sad za krštenje više ne moramo ići u crkvu, nego možemo šlaufom obaviti obred. Javili su se i prvi građani koji su tvrdili da više nemaju kamenca ni na sanitarijama, ni na zubima, ni u bubrezima.

Novi Sad, takozvana srpska Atena, opet se originalno pročuo diljem meridijana: rukovodstvo lokalnog komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija dovelo je popa u firmu da osvešta vodu iz gradskog vodovoda. Tako će sada i staro i mlado u Novome Sadu praktično biti kršteno onoga momenta kada si natoči čašu “česmovače”!

Obred vračanja odigrao se na crkveni praznik Bogojavljenje, 19. siječanj. A taj je praznik ujedno i, a šta bi drugo bio, slava poduzeća Vodovod i kanalizacija. Šta će produzeću krsna slava, zar to nije obiteljska  svetkovina, pitaju se nekrsti? A kome bi onda osoba zvana savjetnik direktora, bila uopće kum na slavi? Ovako je osoba mogla biti i kum i savjetnik. Pa je jednom rukom vračao, a drugom trpao u džepove. Baš kao i onaj pripadnik sličnoga kartela, osoba koja se kliče zamjenikom novosadskog gradonačelnika. O, kako je tek on jednom rukom vračao, a drugom rukom veličine lopate trpao i u džepove i u gaće, pa mu se nadule.

Novi Sad vodovod
Praktično ste kršteni onoga momenta kada si natočite čašu “česmovače” (FOTO: npddd.rs)

Bio je ovo povod za svakojake kreativnosti na društvenim mrežama. Čule su se raznorazne doskočice da sad za krštenje više ne moramo ići u crkvu, nego možemo šlaufom obaviti obred. Čulo se i da je to bogohuljenje, jer se istom svetom gradskom vodicom ispiraju sada i klozetske šolje. Javili su se i prvi građani koji su tvrdili da više nemaju kamenca ni na sanitarijama, ni na zubima, ni u bubrezima. Pojavila se i inicijativa za osveštavanje gradske kanalizacije pod nazivom “krsna slava u kanalizaciji”. Lokalni Del Boj i Rodni već su pokrenuli biznis sa flaširanom svetom vodicom. Vampiri, veštice i satanisti su potpuno popizdeli od besa…

“O, nisu krivci primitivci što su pokupili mast.
Korov nikne di god stigne. Ma, svaka njima čast.
Krivi smo mi…”

Tako je nekako išla ona Balaševićeva pjesma koju smo iz sveg glasa pjevali na mitinzima krajem 20. stoljeća, sa iskrenom vjerom da ćemo se, kada srušimo Miloševića, konačno probuditi iz košmara zvanog “devedesete”. No, nismo se probudili. Aveti devedesetih zapravo nisu aveti, oni su živi i upravljaju Srbijom. Svi su tu, sem Miloševića, čije djelo živi u punom sjaju. Kao što kaže ona stara mudrost: kada god čujete da neko priča o patriotizmu, obavezno provjerite je li vam je novčanik na mjestu.

Tri prsta
Ista su to tri prsta koja su koristili i Hitlerovi SS-ovci, i Pavelićeve ustaše, i oni koji su odavde harali po komšiluku pre samo dvadesetak godina (FOTO: pescanik.net)

Drugim rečima, dok ovi koji se nazivaju Narodni pokret Dinara-Drina-Dunav, Srpski pokret obnove, Treća Srbija, a naročito Srpska napredna stranka guslaju svoje patriJotske melodije, istovremeno se kao svinje tove našim novcima. I onda grokću o krsnim slavama, pravoslavlju, srpstvu, Kosovu… Krste se a istovremeno, organizirani poput kartela, drugom rukom skidaju kožu s leđa vlastitom “narodu”. “Javna poduzeća pljačkaju nemilice, tendere sređuju po pečenjarama uz janjetinu i pivo, izbore kupuju i niko im ništa ne može”, reče jedan, naravno anonimni, komentator na netu.

Zato se raspitajte ako smijete kolika su im mjesečna “primanja”. I kako je moguće da osoba koja po novosadskim kafanama otvoreno priča da skuplja novac za kupovinu glasova na lokalnim izborima, zove popa u gradsku firmu da krsti vodu. Umesto da bude u zatvoru. Kako je moguće da su simbol tog nekakvog Narodnog pokreta Dinara-Drina-Dunav ona tri prsta koja je koristio ZBOR poznatog srbijanskog fašiste iz Drugog svetskog rata Dimitrija Ljotića? Ista su to tri prsta koja su koristili i Hitlerovi SS-ovci, i Pavelićeve ustaše, i oni koji su odavde harali po komšiluku pre samo dvadesetak godina…

Osveštana vodica
Protiv takvih ne pomaže to što ćemo se zajebavati po komentarima, forumima, društvenim mrežama, što ćemo praviti fotomontaže i ostale kreativne doskočice (ILUSTRACIJA: Facebook)

Zločini i pljačka su dakle njihovi osnovni simboli. A, znate, protiv takvih ne pomaže to što ćemo se zajebavati po komentarima, forumima, društvenim mrežama, što ćemo praviti fotomontaže i ostale kreativne doskočice iz topline doma svoga. Dok vi gunđate i gorko se smeškate njihovoj “ludosti” oni rade i rade, pljačkaju li pljačkaju. Oni jesu beskrupulozni primitivci, ali time je stvar još opasnija. Oni skrnave i lupetaju, jer drugačije i ne znaju. Ali, epilog toga je da ono malo normalnog i aktivnog sveta jednostavno otupi i kaže – ma baš me briga, neću  pratiti medije, neću ići na izbore, hoću biti anesteziran

Ali ako primitivcima ni sveta gradska vodica ne pomogne, prijeći će oni i na prinošenje ljudskih žrtava, nemojte uopće sumnjati u to.

Lupiga.Com

facebook komentari

  • Agromentum

    Ova vodica bi se jako dobro mogla prodavati na Kosovu – za svakodnevnu upotrebu. 🙂

    • srka

      “Tako će sada i staro i mlado u Novome Sadu praktično biti kršteno onoga momenta kada si natoči čašu “česmovače”!”

      Moment!
      Ako ćemo pravo…poduzeće se zove:
      “Vodovod i kanalizacija”!?!

      Tako će sada i staro i mlado u Novome Sadu praktično biti kršteno onoga momenta kada si xxxxx “kanalizovače”!”

      by Srka®

      • Agromentum

        Srka, kad se ti budeš htio krstit, mi ćemo tebe krstit Živom vodom od koje se ne umire. 🙂

        • srka

          Hahahaha….ja sam se rodio hvala Uzvišenom kao musliman….i kao takav zelim napustiti zemlju…a Agro…svatkom svoje.
          🙂
          by Srka®

          • Agromentum

            Da, svakom svoje, i hvala Uzvišenom što nas je stvorio različite ali da ipak svi nastojimo raditi po njegovoj volji. 🙂

    • srka

      Evo ti samo djelic fotke gdje je vrlo lako uvidjeti da albanski prblem nije od jučer, vec bar sto godina star, da vidis da se veliko-srpska politika prema Albaniji i Albancima sto godina nije mijenjala i da je rezultirala bas onim cega se Tucovic bojao.
      Pismo Dimitrija Tucovića Dimitrije Tucović 19.01. 2008 Krvna osveta soldateske
      Iz arbanskih pisama
      Druže uredniče,Baš ovih dana navršila se godina otkako žalosna arbanaska plemena nose svoj krst na Golgotu. To je godina dana sistematskoga istrebljivanja arnautskoga stanovništva u svima oblastima koje je srpska vojska zauzela.Za tu godinu dana proliveno je mnogo ljudske krvi po klancima i poljima prostranoga balkanskoga razbojišta. Ali ono što balkanskim ratovima udara pečat najvarvarskijih i najkrvožednijih ratova mračnoga srednjega veka, to nisu potoci krvi s jedne i druge strane popadalih lesa naoružanih ljudi, koji su u rat krenuli, ne, već su to reke krvi poubijanoganeboračkoga stanovništva, nevine dece, žena i mirnih ljudi, radnoga sveta Stare Srbije, Arbanije, Makedonije i Trakije, čija je jedina krivica što se drukčije bogu moli, što drugim jezikom govori, drugo ime nosi i što je na svom vekovnom ognjištu naivno sačekao četiri divlje najezde.Ta zločinstva nisu dela pojedinaca ni ličnoga raspoloženja, već sastavni deo “nacionalne” politike balkanskih država. Srpska vojska je istrebljivala Arnaute po Staroj Srbiji i Arbaniji, a bugarska Turke po Trakiji i grčka Turke i Arnaute na Devolu, sa zločinačkim uverenjem da time vrše jedno “nacionalno delo”, da, skidajući taj nevini svet s lica zemlje, skidaju s vrata neprijatelja sa kojim će u budućnosti biti teško izići na kraj.Kao što vidite, druže uredniče, sudbina arbanaskih plemena nije bila usamljena, izuzetna. Ipak je ona u jednom pogledu bila izuzetna, teška, teža od sudbina ostalih balkanskih stradalnika, naime: arbanaska plemena su padala ne samo bez branioca već tako reći bez i jednoga glasa zaštite i protesta u njihovu korist. Glas srpskoga proletarijata, glas naše Partije, to je bio jedini znak čovečanskoga saučešća u tragičnoj sudbini ovih nesrećnih gorštaka, pa ni taj glas nije, na žalost, mogao do njih dopreti. Zauzimanje austrijske i italijanske štampe i diplomatije ne samo da im nije pomoglo već, štaviše, učinilo je da se jedan pravedan protest kompromituje u očima napredna sveta i da jedna pravedna stvar propadne u prljavim rukama.Još i sada, posle tolikih krvavih prizora koji nerve žderu, stoji mi u živoj uspomeni prvi izveštaj o sukobu srpske vojske s Arnautima. Taj je sukob izbio pre objave rata. Arnauti su namamljeni na domak artiljerijske vatre. “Odmah potom”, opisuje jedan očevidac, “naši karteči počinili su najstrašniju pustoš među njima. Albanci su padali gomilama. Krici besa i bola skoro su se izjednačavali sa grmljavinom topova. Kroz vazduh su letele ruke, noge, glave i komadi mesa Albanaca. A kada je artiljerijska vatra obustavljena, bojište beše pokriveno ne leševima već rastrgnutim udovima koji su izgledali kao neka masa prelivena kao karmin crvenom bojom”. I na svaki znak gnušanja i protesta, dobijao sam od oficira kojima skoro izreda zavlada razbojnička psihologija komitskih bandi jedan isti odgovor: da tako i treba izdajnicima! Mi ne znamo kakav su dogovor s Arnautima imali naši i preko koga su ga imali. Ali, ma kakav taj dogovor bio, on nije mogao sadržavati zamenu staroga ropstva ropstvom novim gospodarima, koji su od samoga početka ratnih operacija pokazali da ne štede nijednu slamku krova nad glavom i nijedan plamičak života kod nevinašceta od nekoliko meseci. I ako je neko izdajnik dogovora, taj nesumnjivo nisu Arnauti već srpska vlada i vojska kao njen organ.Ali, da je sistem tamanjenja prestao raditi, samo je moglo izgledati. On nije prestajao raditi, kao što ne prestaje ni danas. I ono, druže uredniče, što je taj sistem počinio pred ovaj arnautski upad i pri odbijanju Arnauta prevazilazi sve grozote koje su prema tome narodu za ovu godinu dana počinjene. Čim se osetilo nemirnije kretanje među Arnautima prema srpskoj granici, pogranični komandanti pristupili su klanju. Nad arnautskim žiteljstvom Peći, Đakovice i Prizrena lebdela je avet smrti dan i noć. Ko bi živ zamrkao, nije bio siguran da će živ osvanuti. Jer su ih baš po noći, vreme koje je uvek birano za izvršenje najgorih ljudskih zločina, kupili iz postelja i apsana i odvodili na gubilište. Ne čuje se ni šuma, a još manje puščanoga pucnja, “mir” i “red” vladaju svuda, a Arnauta svake noći nekuda nestaje, kao da se šakali i hijene iz ovih krševa izvlače, prikradaju njihovim kućama i ove jadne ljude kupe, odvode i dave. Ta i hijene bi ih na čovečiji način podavile!Kada sam saznao za ove poslednje podvige srpske vojne i građanske vlasti u novim krajevima, pomislio sam: Zar je zločinačka komitska psihologija ovladala celom vlasničkom hijerarhijom; od prvoga ministra do poslednjega žandarma, a ti, Srbijo, kuda ćeš sa njima i gde ćeš se zaustaviti?U taj čas stigle su vesti o pokolju u Ljumi, vesti u koje se ne može da veruje; iako su sušta istina, koje se teško mogu saslušati do kraja kada ih drugi priča, a još teže ispisati da ih drugi čita. Vama je poznato, druže uredniče, da nije jedna žena ili jedno dete izdahnulo od srpskoga noža ili kuršuma; nije zapaljena jedna arnautska kuća i nije se nad glavama jednearnautske porodice uz strašan prasak skrhao progoreli krov kućni; kroz guste oblake dima nije se čuo jedan cvrkut dece na majčinoj sisi, poslednji cvrkut tih opasnih stvorova što, za ime boga, rovu protiv srpskih vlasti i dižu bunu! Ali u Ljumi uništeno je tim merama za nepuna dva sata celo jedno selo, selo bez seljana, bez ljudi, selo u kome su bile ostale samo žene sa decom na krilu, devojke, bolesni i ostareli i deca svih uzrasta. Rečeno im je da slobodno ostanu kod kuća, jer, kada Arnauti zarobljene srpske vojnike razoružaju i puste, zašto da ne savetuju svojim ženama da slobodno ostanu kod kuće? Ali su se one uzaman molile, dižući decu uvis i govoreći: “Aman, komandare, šta smo mi krive? Kazujete li vi vašim ženama kada što radite?”Predajući ovo pismo javnosti, Vi ćete, druže uredniče, postupiti u duhu rada socijalne demokratije i vladu javno staviti u položaj: ili da za vinovnicima ovih zločina učini poteru, ili da se sa zločinima solidariše. Ako se odluči na prvo, to neće biti samo slaba satisfakcija, pa ipak satisfakcija uvređenom osećanju svakoga kulturnoga čoveka i jedan akt koji ona duguje uniženom ugledu srpskoga naroda, već i javna zaloga da će jedanput prestati da radi sistem istrebljenja jednoga celoga naroda. Ako vlada pokuša da preko ove javne optužbe pređe, onda će bar ogromne posledice ovoga sistema pred istorijom i srpskim narodom biti nepobitno ostavljeni njoj u odgovornost. A one će se pamtiti s kolena na koleno, kao što se pamte Vartolomejska noć, Sicilijansko večernje, Kišenjevo, i kao što će se pamtiti Demir-hisar i Doksat.

      by Srka®

      • Agromentum

        Problem nije od jučer i vukao se i vuče kroz generacije. Slična stvar je i sa zadnjim ratom kod nas…

  • diablo

    Krštenje malog Tome Nikolića, 12.02. 1952..

    • peppermintt

      :)))))

  • peppermintt

    “slava poduzeća Vodovod i kanalizacija. Šta će produzeću krsna slava, zar to nije obiteljska svetkovina,”

    stvarno ima mjesta ona :niko nema šta Srbin imade :)))))
    srićom 😉

  • peppermintt

    “Ali ako primitivcima ni sveta gradska vodica ne pomogne, prijeći će oni i na prinošenje ljudskih žrtava, nemojte uopće sumnjati u to.”