Barbara Jonjić: Božić unda i danas

1

Božić unda i danas
Nami i meni
Ih…
Nebo i zemlja
Jerbo
Ja san resla u Jugi
A to je bila država u kojoj je
Religija opijum za narod
Dašta
A molit’ si se moga’ u svoja čet’ri zida
I u crkvi
To je to
Svujdi drugo Krist je smeta
I smetali su Kristovi ljudi
Vrlo
Nisan išla na ljetovanja u odmaralištima
Nisan imala stan u gradu
Nisan uživala “lipote” Juge
Jerbo
Krštena san prid cilin sviton naše župe
Na jedne davne Mladince
Velika k’o kacijola al’ krštena na vakat
I po danu

Živila san za Božić
Bijo je to velik’ dan meni
Nami
Moja baba kitila je kuću bršljanon zataknutin o ponistre i vrata
Božić…
Bijo je moj inat dan
Naš inat dan
Jerbo u ona Jugo doba Božića nije bilo ni u školi
Ni na radiju
Ni na televiziji
Al’ mi koji smo znali za njega
Pivali smo
Slavili smo
I meni unda
Glavno
Pucali smo

Pucali smo iz svega i svačega
Od prvi prosinca bi navisili
Biralo se nije
Spustila bi se magla od pucanja
Nada cilo naše selo
Dičinji pištolji, petarde, rakete
Oš one što svitle, oš one što zvižđe
More sve
Bila san žensko dite koje se tendi u petarde
Razumila san razliku po bojama
Al’ nisan imala ni jednu
Nikada
Bilo to meni vrlo skupo

Ja san pucala s karabiton
To se moglo kupit i za malo
U željezariji
I nosala san u jednoj kesi sve što mi je tribalo
Redon
Malu limenku od boje za grile
Njezin poklopac
Grumen karabita
Šibice
Pa bi trčala u srid sela pucat s drugima
Bilo nas vrlo
Dite na ditetu
Unda
Otkineš zeru karabita
Pa tu zeru ubaciš u limenku
Pa pljuneš na nju a karabit kisi
Brže, bolje poklopiš …
Okreneš limenku zidu…držiš je nogon i prisloniš šibicu dnu limenke
Pa čekaš
A unda pukne i baci poklopac o zid
Ih…
Šta je meni bilo probavat cili dan da bi samo jednon grunilo da se čuje ukraj sela
Samo jednon

U ta doba nikako nisan kontala šta ‘oće reć’ ona pisma
Tiha noć
Koja tiha noć !?
Pa mi se satrasmo puškaranjen
Da se lipo na daleko čuje i da se magla stvori
I u srid sela
I isprid svake kuće
I isprid crkve
I u crkvi
Ta pisma
Tiha noć
U ta doba
Što se mene tiče
Bila je promašaj teški
Lipa melodija al’ manite riči
Manite skroz

Bila san žensko dite
A karabit smrdi
Ništa to…smrad meni nije smeta.
Neka se čuje i namiriše kako ja pucan.
Za Božić.
A meni je mali Isus uvik bijo jedini Kralj.
I bila san sigur’a sto posto kako mali Kralj vrlo voli kako ja Njega častin.
Ja Ga častin…
Ja
Neka se unda nije baš držalo do Njega.
Neka se ne njegov rodjendan radilo i išlo u školu k’o o svaki dan.

U meni je živijo inat Božić.
Inat velik k’o Bijakova.

Nemaš sučin ali moraš nečin pokazat ‘ko je tvoj Kralj…
Šta je nami bilo misec dana pripremat Božićnu priredbu u crkvi …po kiši, snigu i ledu…na noge do crkve i nazad
Goni te inat
I grije te inat
Šta je nami bilo zadnji dinar dat za počastit u školi na Božić
E
Neka vidu
Božić mi je i ja častin
Inat
Nosijo me kroz godine
I unda …
Nestalo inata
Božić doša svujdi
Baš svujdi
I u škole
I na televizije
Izbilo mi inat priko noći iz ruku
Izbilo
K’o buću

Pa san glavinjala
Godinama
Božić mi posta’ reda radi
Red kolača
Red kićenja
Red svađe
Red mirenja
Red ispovidi
Red sveti misa
Red čestitanja
Glavinjala san i tražila ono što mi je prije dava’ inat
Tražila
A
Nisan niti znala šta tražin
Nisan

Pucala su po mome selu neka nova dica
Umanje su pucala
Na karabit više ni’ko nije mirisa
I ne znan kada
Je li bilo jutro
Ili mrak
Svirala je jopet
Tiha noć
I svaka rič mi u srce legla
K’o bršljan u onu bunju ukraj babine ponistre
Magla se davno spustila i razletila
O’šla
A Božić osta’
I
Posta’
Ljubav
Čista ljubav
Ono žensko dite
Ono od prije
Ono koje je davno mirisalo na karabit
Sad’ po cile dane miriše na malešne, dičinje glave…

I puca tišinon
Od radosti
Na Božić
Slavi miron i tišinon
Svoga Kralja

Barbara Jonjić/Narod.hr

*Barbara Jonjić, koja piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelj radeći u Njemačkoj.

facebook komentari

  • Alan B’Stard

    Izvrsno Barbara!