Barbara Jonjić: Iđe novi svicki poredak

1

Iđe novi svicki poredak
Su svojin čudesin lipin
Danas moreš napisat’ šta ‘oćeš
Po želji…
Nema cenzure
Na sriću

Nema ni autocenzure
Na nesriću

Barbara Jonjić

O čoviku bilo kojemu
Moreš pisat baš šta ‘oćeš
Taj čovik ne triba bit’
Na javnome poslu
A niti bit’ slavan
Dosta da ga ti ne voliš
Da ti je zapejo za oko
Laješ mu
Dan, noć
A da ni’ko živ ne zna ‘ko si
Tu je kvaka
Branit se od tebe ne more
Sakriješ se i laješ
A sve to ti dade naš lipi internet i seka mu satira
Obećana zemlja svi’ bezimeni kukavica
Metneš lipo sić na glavu
Nadiješ sebi ime
Rećemo
Snjeguljica brez sedan patuljaka
Uzmeš sliku kak’e glumice
Unda
Kriješ se lipo k’o zmija noge
Jerbo za zmiju i radiš
Pa udri
K’liko god ‘oćeš
‘Suješ lipo ljudima ćaću i mater
Redon
Lipo sve do devetoga kolina
Pišeš kako se sitiš
Ovi ti je lopov
Ovi ti je razbojnik
Ovi ti je ubojica
Dašta
Priki sud te tuži i sudi
Pravomoćno
Jerbo
U nas vrlo često vridi pravilo kako se nevinost dokazuje
Ae
Dokazuje se nevinost
Naopako
Al’ tako je
I to pravilo vridi
Vridi oduvik u ovoj dolini suza
Posebno vridi za Katolike i Hrvate
One koji se ne molu
Iskučivo u svoja čet’ri zida
I koji volu mavat zastavon
Vridi za nji’ brez iznimke
Vridi i za junaka Domovinskog rata
Sud časti Snjeguljica brez patuljaka ga sudi
Rećemo
Ne triba ti puno da sebi natovariš cilo leglo zmija sakriveni noga
Dosta ti je imat stav
A stav se plaća
Vrlo se plaća
A ti stav k’o za baksuz uvik imaš
Baš uvik
Pa ga lipo kažeš brez da ikoga vriđaš
I satereš se kako bi lipo
Natanane
Nacrta ljudiman šta točno misliš
I zašto
Cilon karijolon argumenata
Džaba ti cila karijola ako nisi na pravoj liniji
A prava linija zna se koja je
Bila je
I bit’ će
Sridnji put u svemu
Ni tamo
Ni vamo
Ne smiju ti uši virit
Ni čut
Sridina
Nigdi
To kuri
Triba znat reć’ kako je rećemo abortus zlo koje ti radijo ne bi ali ga ne bi ni branijo drugima/nikomu
To je rađa
Tako to triba
Ni’ko se ne ljuti
Kompromis
Al’ ja to ne znan
Ne znan reć’ ono što ne mislin
Meni je abortus zlo koje bi zakonon zabranila drugima
Svima
Jerbo je to ubojstvo najslabiji’
Eto
Odma’ si u problemu
Taj tvoj stav iđe na džigerice
Urbanoj
Progresivnoj
Sridnjoj struji
To su oni što znaju stat’ na vakat uza svakog pobjednika
Uvik
Uza svakog
Nikad ti ne gubu izbore
Baš nikad
Osiguraju se pa lipo
U kući imaju člana svake stranke
Šta je njima prominit po tri stranke do tridesete
To njima nije sramota
Njima je sramota izgubit
Njijov kandidat uvik slavi
Uvik
A moj?
A moji?
Nekako moj/moji uritko slave
Vrlo ritko
A kad se i potrevi da slavin
Brzo mi padnu krila
E
Mene i danas srce boli
Za jednin bivšin ministron
Je
Boli me srce za njin
A da san pravi isan i ja bi znala pljeskat samo onima
Koje se pita
U taj vakat
A sad je vakat
Budućnosti
Prošlosti nema
Niti je smi’ bit’
I sve se mislin
Točno je šćeta što interneta nije bilo u Jugi
Unda je Udbi bilo
Puuuuuuno teže
Udba nan se baš napatila
Od rađe
Pa si gleda pretrese kuća po selu svako malo
A pretres je rađa
Triba sve redon po kući raskopat
Ae
Triba nać’ svidoke
A neće ljudi
Sramota ji
Od Boga
Pa si unda gleda monitirane procese
Pa odlazak na preodgoj
Na otok
Neka kopaju kockoglavi klerofašisti
Neka kopaju ovi živac kamen dok se ne opamete
Dok ne progledaju
Sve je to muka i velika rađa bila našoj Udbi
Danas Udba ne triba ništa
Baš ništa
Jerbo teknika joj baš iđe na ruku
I linost ljudi
Ništa se ne propitkuje
Ni čut
‘Ko je vidijo mislit
Šta kaže medij to je postalo
Sveto pismo za line
Udba cvate
Lipo se razgranala
Uvukla se i medju naše
Ne triba joj puno
Ni čut
Dosta joj dikoja
Snjeguljica brez sedan patuljaka
Na internetu
U medijima
Izvrću riči
Čupaju riči
Lažu
Kleveću
Satiru k’o rodjenu mater volu
A ti
Koji nosiš
Ime
Prezime
I imaš lik
Moreš se borit su zidon
E
Su zidon
Džabe ti rađa
Moreš se kad te pritisnu
Sakrit’ od stra’ poda tolu
Moreš se
I pridat
‘Ko bi ti zamirijo
Nije sva’k’ David
A oni se kotu
Mitozon i mejozon

A moreš i nastavit’ po svomu
Brez sića na glavi
Jerbo
Šta bi radile Snjeguljice brez patuljaka
Da nije tebe
Morale bi jopet
Tuć’ po pratrima i Crkvi
Pa unda lipo podmetneš leđa
K’o za svoje
Ajmo pomalo
S pomoću Božijon
Vičeš
Ono šta znaš
Srcon
Ne’ko mora i to
Nije baš sva’k’ rodjen za sića na glavi
Ni čut
Ne’ko se diči imenon koje su mu
Izabrali na krštenju
Prezimenon svoji stari’
Neko se diči likon koji mu je
Bog da…
Diči
Jerbo je na sliku Oca svoga
Diči se
A diki nikako
Ne toka
Sić
Niti sić more zaleć na kockastu glavu

*Barbara Jonjić piše na ikavici, diplomirana je pravnica i mama četvero djece s kojima sama živi u Imotskom dok suprug zarađuje za obitelji radeći u Njemačkoj.

Barbara Jonjić/Narod.hr

facebook komentari

  • Liam shi-zika

    Ajmeeeee, što volin ovaj naš govor, tooooo Barbara 🙂