Barbara Jonjić: Umisto u Brezovicu lagano u Knin 5. kolovoza jerbo tamo se kupu moji antifašisti koji nisu komunisti

0

Nikako pošteno nije mene koja san rećemo protiv Titina trga zvat
Fašiston
Nikako
Oklen mene i fašizma?

Džaba ona crvena gradonačelnica Siska baš tako nekako kaže u onome svome prigodnome šumskome manifestu
Il’ si fašist il’ si antifašit
Trećega nema
Dekeko
Reka’ bi njijov junak Rade
Milost ne tražin a niti bi van je da
Nema u njizi spektra u ničemu
Niti imaju boje a niti tonove
Nema spektra emocija
Ni čut
Crno/bilo
Ljubav/mržnja
Sveži ga tuten
Dočin zineš kako nešto ne voliš eto ti za vrat ekipe ljubav-higijeničara
Zvani unajkraće
Ekipa – Ja ne mrzin
Našega maloga Bojana
Maloga kralja velikoga štokholmskoga sindroma

Trećega daklem po drugarici iz Siska nema
Niti ga po njoj more bit

A ima ga
Ja san treće
I nisan jedina
Antifašizam koji oni slavu po šumama i gorama dvadeset i drugi lipnja
Moj nije

Nikako nije moj
Jerbo
Oni slavu komunizam
I svoju crljenu KPJ

Ne znan šta bi ja tribala slavit od to dvoje i poradi čega?
Čime je to mene crljena zvizda k’o jednu Hrvaticu zadužila?
Vratila mi Istru i Dalmaciju nije
Nije
T’liko san pismena i t’liko znan
Državu mi dala nije
Dala mi Jugu
Taj jad nikako ne priboravljan
Ubijala
Zatvarala
I potravala moj narod
Ni to ne priboravljan

Slavu šumske razbojnike
I zločince po završetku rata
A ja od toga nisan
Ja san ovako više
Antifašist zapadnoga tipa

Svastika mi nije u srcu
Ni čut
Nikako
Ja san za Krista i križa
To je baš zaprave moje
A crljena petokraka mi drob priokrće
U najkraće rečeno

Kad kažeš
Kako si protiv Titina trga
Odman paljba kako živiš u prošlosti
E
Odman si nekakav fosil
Relikt prošlosti
Tako kažu
Relikt
Koji su današnjin danon nema ništa
I koji budućnosti nema

A nisi relikt kako antifa banda kaže
I imaš
I sadašnjost
I budućnost

Oni koji ne da maknit Titinu ploču
Taj živi u prošlosti
On i danas na svoje derneke
Nosa i brana
Svoje Jugo zastave
One svoje države
Koje više na sriću nema
Pokonja
Država prošlosti
Oni ljudi koji živu u prošlosti

Zašto bi čovik kojemu je san bila Hrvacka triba živit u prošlosti?
U tomer logike nema
San mu je tuten
Ne triba se on vraćat u četrest prvu
A niti stoljeće sedmo
Tuten mu je san

Vraćat se triba svaki onaj
Koji naš grb ne voli
Koji naš grb u srcu ne nosi
Taj neka se u prošlost vraća
Onaj kojemu i danas u srcu umisto crveno-bili polja gori oni
Šest baklji Jugoslavenskoga grba
Oni šest baklji
Za svaku republiku
Zločinca Tite

Pa se mislin
Više antife ne pritu kako će se seliti iz Države Hrvacke
Ako nije po njijovome
Ni čut
Sad pritu samospaljivanjen
Nova đirina kod naši antifa

To je rađa
I to priznan
Iako se znade ‘ko se rećemo
Samospalijo
Baš kontra crljene petokrake
E
Znade se
‘Ko je to ižinja i poradi čega

Ako ćemo pravo
Isto samospaljivanje
Toka i naše antife
Više nego ikoga na svitu
Pa baklje tin palikućama i balvan revolucijonarima i gore
U njijovome
Nikad priboravljenome grbu

A ja k’o i svaki Hrvat
Umisto u Brezovicu
Lagano
U Knin
Petoga kolovoza

Jerbo tamo se kupu
Moji antifašisti koji nisu komunisti
Tamo se kupu moji oslobodijoci
Oni koji se boju Boga
I klanjaju se samo njemu
Oni koji su me devedeseti oslobodili crljene petokrake i grba su šest baklji

Nego
Pitan se kadikad
Znade li drugarica iz Siska
Kako se ni’ko ne more klanjat u isto vrime
Bogu i zločincu?

Tuten
Baš u takin stvariman
Spektra nema
Nema ga a niti ga more bit
Jerbo u paklu a ne uz Boga
Baklje goru
I broju se brojon
Šest

Barbara Jonjić/Narod.hr

facebook komentari