‘Bog je mene kuša. On mi je servira tu kesu sa 150.000 eura’

2

Taj dan, prošli četvrtak, bio mi je od ranog jutra nikakav. Ima sam osobnih problema, na poslu me nekako nije išlo, džep prazan… Pa, nakon završenog posla uzmem auto od prijatelja i dođem do bankomata u Grudama. Kad me bankomat odbio, pokušavam iz auta na parkingu nazvati neke prijatelje da mi posude koju marku. I čitavo vrime, barem 15 minuta, oči su mi na jednoj papirnoj kesici na parkingu.

parkingKad sam završio razgovore, dođem do te kese, vidim, nije zgužvana, pa je šutnem nogom. Kad iz nje proviri smotuljak novčanica. Kad sam podigao kesu, vidim da je puna sličnih smotuljaka. Gledam prolaznike, a mene nitko ne gleda. I što ću, dođem kući. Kada tamo, sve euri, pa počnem brojati i utvrdim da se tu nalazi 150 tisuća eura. Bili su tu još neki računi, pa i papir s brojem mobitela.

Na tajnoj lokaciji

I što ću? Odem do matere i pokažem joj te novce. Ona se prepala. Ona u šoku. Ko mater, nje stra da nisam ukra. Kad sam joj sve objasnio, ona veli: Odma zovi taj broj, nađi čovika čiji su novci i pridaj mu sve do zadnjeg eura. I tako i bi. Kad sam nazva čovika i pita ga je li išta izgubio, on je samo upita jesam li ja naša njegovu gutu. Kad sam kaza da sam naša, on je samo reka: “Je li moguće, Kr’ ti Issove!” Pa se dogovorili da ja dođem i donesem mu novac…

To mi je na tajnoj lokaciji ispričao mladić iz Gruda koji je pronašao na parkingu izgubljene novce i vratio ih vlasniku. On ne želi da mu se spominje ime, pa ćemo ga zvati Ivan, ali je, po preporuci Sanje, novinarke Radio Gruda, pristao da mi za “Slobodnu Dalmaciju” sve ispriča.

Moram kazati da je i meni osobno pomogao u nevolji. Putujući do Gruda na sastanak s Ivanom, doživio sam prometnu nezgodu. Pa me usred policijskog uvida on zove, a ja mu kažem da sam imao “unfal” kod Rupina.

Pošto se ne znamo, prvo je pomislio da ga “ložim”, ali je nakon moje uvjerljive priče kazao kako ima rodijaka koji ima vučnu službu i da će ga dovesti. Malo potom stiže vučna, odveze moje auto do majstora, a Ivan i ja sjeli u jedan kafić gdje sam zabilježio ovu priču.

– Kad sam donio kesu s novcima prid vlasnikovu kuću, on i njegova žena nisu mogli doć sebi. Grle, ljube, časte… Ja im da novce, a on odmetnu prida me dobru gutu, može bit i dvajest tisuća. Onda ja kažem da sačekamo, nek se svi smirimo, pa ćemo vidit. Još mi čovik ponudio posa. A ja nemam stalni posa. Pa odem kući, ali ne mogu zaspat. Lako je pričat što bi čovik učinio u mojoj situaciji. Ali sam ja bio u takvoj situaciji. Pa se podsjetim kako sam gleda tu kesu s novcima, sjetim se svoje oskudice i onda zaključim: Bog je mene kuša. On je meni servira tu kesu s novcima i kaza: Evo ti novci i budi sritan! Ali me stavio u situaciju da ja s tuđim novcima ne mogu bit sritan. Pa ti ja u tri sata noći krenem u Međugorje. Pomolim se, smirim se i vratim kući.

Nisam ja baš veliki misar, ali sam vjernik, onako ka i većina iz moje generacije. I sada sam baš sritan. Ovom čoviku sam reka da bi umisto novca volio imat auto, pa će mi kupit. Ali mi je najvažniji posa. I kako bi ja trošio tuđi novac, kaži ti meni. Znam da nije moj, a ja ga uživam. Nema tu uživanja. Ja uživam što sam novac vratio vlasniku.

Pasja čorba

U Grudama nagađaju tko bi mogao biti taj pošteni nalaznik. Ivan kaže da su neki i na njega posumnjali. A on ne želi u javnost dok se ne dogovori s vlasnikom novca. No Gruđani, pa i čitava Hercegovina, ponosni su na Ivana.
– Ti znaš koliko se pasje čorbe prolilo na Hercegovce, posebice u hrvatskim medijima – kaže Jerko Boban kojega smo zatekli u društvu Slave Ćutuka i Branimira Biške. – Kao da smo mi genetski lopovi. A ja ti jamčim da nema poštenijeg naroda od Hercegovaca, ne zato što smo genetski pošteni, nego nas tako učili roditelji, didovi, babe…

– Nije to prvi slučaj, zapravo je kod nas normalno da se nađeno vrati. Eno, znam da je Tomo Bušić kao dijete našao 12 tisuća maraka raznih deviza u Sovićim, pa kaza ćaći, a ćaća to vratio čoviku iz Omiša.

– Je li prije dvi-tri godine onaj momak iz Bukovice našao isto tako velike novce na skijalištu u Kupresu, pa odmah to predao na recepciju i našli vlasnika, jednog Splićanina. Ali Hercegovci nisu toliko uviđavni kada je u pitanju država. Pošto nikada nismo imali svoju državu, to nikada i nije bio moralni grijeh prevariti državu. Ali kako ćeš je prevariti kad je ona jača. Tako nam je i danas u BiH, dok lopovi legalno kradu… 

PETAR MILOŠ/Slobodnadalmacija

facebook komentari

  • HJ

    Svaka čast, dobro je postupio…

  • HJ

    Svaka čast, dobro je postupio…