Brak – samo i jedino između muškarca i žene

4

Bog je stvorio muškarca i ženu da budu jedno. Dva tijela postanu jedno, a blagoslov je dijete. Kao što je napisano u Bibliji, Knjizi Postanka:„ Na svoju sliku stvori Bog čovjeka, na FamilyStudiessliku Božju on ga stvori, muško i žensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog i reče im: “Plodite se, i množite, i napunite zemlju, i sebi je podložite!” Zar je do toga došlo da danas moramo opravdati tu normalnu obiteljsku zajednicu između muškarca i žene – ono što postoji od početka stvaranja pa do danas?

Žalosno je da se ono što je oduvijek smatrano jedinstvenim darom muškarca i žene, oskvrnjuje nečim što se uopće ne može zvati BRAK-om. Upravo brak kao zajednica muža i žene može funkcionirati, jer je blagoslovljen od Boga te se u to ne zadire. Homoseksualne propagande žele poistovjetiti brak muškarca i žene sa svojim „brakom” u istospolnoj, vjenčanoj zajednici. Kako je uopće moguće nešto sveto poput braka muškarca i žene poistovjetiti sa životom u zajednici homoseksualnih osoba? Bog nije stvorio ženu i ženu, ili muškarca i muškarca da budu u romantičnim odnosima te da se vjenčaju, nego

BRAK= Muškarac i žena.

Želi se uništiti institucija braka

Problem je što homoseksualne zajednice ne žele odrediti drugo ime za to, jer uvreda je da se nešto zove jednako kao i odnos muškarca i žene, što je zapravo i l”Prava”Treba znati da nitko ne osuđuje nekoga zbog toga što je homoseksualna osoba, no čemu onda tražiti nekakva prava koja sama po sebi nisu prirodna? Zašto ne mogu prihvatiti tako kako je? Nitko ih nije dirao, a oni su ustali na noge jer smatraju da značenje braka mogu formulirati u potrebe koje njima trenutno odgovaraju.ogično da to ne može biti isto. Problem je to što homoseksualne zajednice žele uništiti samu instituciju braka, tako da mogu živjeti u „divljem braku” te da mogu mijenjati partnere kako god požele. Nitko ih nije dirao pa zašto sad žele nekakve povlastice? Nitko ne radi protiv njih, ali oni su odlučili da odjednom mogu tražiti „ravnopravnost”, a zapravo smo mi heteroseksualni ugroženi jer moramo dokazivati nešto što je samo po sebi i oduvijek bilo znano.

Treba znati da nitko ne osuđuje nekoga zbog toga što je homoseksualna osoba, no čemu onda tražiti nekakva prava koja sama po sebi nisu prirodna? Zašto ne mogu prihvatiti tako kako je? Nitko ih nije dirao, a oni su ustali na noge jer smatraju da značenje braka mogu formulirati u potrebe koje njima trenutno odgovaraju. Ako već smatraju da moraju ozakoniti tu njihovu homoseksualnu zajednicu, zašto ne upotrijebe mašti na volju i ne nazovu je nekako drugačije?

No, zanimljivo je da su se zakačili na nešto što misle da je nejednakost, te time samo pokazuju neraspoznavanje činjeničnih različitosti same riječi, brak, a kada bi poznavali Kristov nauk znali bi koja je svrha braka i tko je sve uključen u sveti čin. A ako se imaju kome žaliti, onda neka se požale Bogu jer On je tako odredio, a ne ljudi.

1.12. Izađite na Referendum i izglasajte brak kao zajednicu muškarca i žene.

Martina Sabljak/hkv

facebook komentari

  • peppermintt

    e tako lipo ka i Orban i Mađari, ugraditi ovu odredbu u Ustav
    a ponoslije nek se partneraju tko im smeta 🙂

  • peppermintt

    e tako lipo ka i Orban i Mađari, ugraditi ovu odredbu u Ustav
    a ponoslije nek se partneraju tko im smeta 🙂

  • Gabro Vuskic · Česti komentator · Bowie, TexasSplit, ponedjeljak 13 lipanj 2011

    BOŽJA VOLJA (Dva rođendana)

    Umjesto torte, častim vas sa (Član Delivuk (Milan Gabric)) pričom:

    Dvi rupe, jedna pokraj druge…

    Moj pokojni dida i ja smo skoro uvik zajedno bili ili u vinogradu, ili goveda čuvali ili na livadi kosili i kukuruz okopavali.
    Moj dida, s današnjeg gledanja je bija jedan brbljavac, govordžija.
    Volija je uvik govoriti šta je prije bilo.
    Tako mi je priča da je davno, u njegovo vrime i iz našeg sela bija jedan kojeg je svak zvao “otik” ili ženskonja.
    Pita ja dida: Zašto su ga tako zvali.

    Did kaže: E, moj sinko. On ti je bija pravi ženskonja kada oda. Nije se
    nikako ponaša ko čovik iliti ko muškarac. On je uvik volija biti uz
    muškarce radije nego uz divojke.
    Jednog puta njegov ćaća i ja, pošto smo bili dobri prijatelji, vršnjaci, odresli zajedno, u duše jedna drugoga znamo, razgovarali smo o njegovu sinu “otiku” da nešto nije sa njim u redu.
    Njegov ćaća meni kaže: Čujes, stara i ja o tome često govorimo i mislimo ko i ti. Zato smo ga pitali.

    On sta plakat i nami govorit: Nisan ja tome kriv što me je Bog stvorija
    ovako da više volim mladice nego cure. Ja kat u pojeti na slami spavan
    samo o tome mislin i plačen: zašto san ja ovakav a nisan onako ko drugi
    mladići, moji vršnjaci?
    Sidin na slami, smotan škiju i zapalin
    cigaretu, pušin i mislin: Kako to da jedni vole jednu rupu runjavicu a
    ja drugu koja je samo pola centimetra udaljena od te runjavice. Rupa je
    rupa i to ništa ne minja na stvari.
    Bog stvorija i jednu i drugu na
    istom tilu i to jednu uz drugu i jednu pokraj druge. Razlika je samo u
    tome sto ja volin onu koja je niže i manje runjava, a drugi onu koja je
    centimetar uvišlje runjom okružena.
    Kat san to sam sebi protumačija,
    bija sam zadovoljan i sam sebi reka: Glavno je da san ja dobar čovik,
    dobar Rvat, nikoga ne mrzin, svakoga volin i u potrebi san spreman
    svakoga pomoći; ne kraden, ne ubijan, tuđe žene ne ganjan, nikome ne
    smetan, Bogu se molin, u crkvi iđen kat mogu, a što ja volin onu donju
    rupu pokraj gornje, je opet Božije a ne moje.
    ………………..

  • Gabro Vuskic · Česti komentator · Bowie, TexasSplit, ponedjeljak 13 lipanj 2011

    BOŽJA VOLJA (Dva rođendana)

    Umjesto torte, častim vas sa (Član Delivuk (Milan Gabric)) pričom:

    Dvi rupe, jedna pokraj druge…

    Moj pokojni dida i ja smo skoro uvik zajedno bili ili u vinogradu, ili goveda čuvali ili na livadi kosili i kukuruz okopavali.
    Moj dida, s današnjeg gledanja je bija jedan brbljavac, govordžija.
    Volija je uvik govoriti šta je prije bilo.
    Tako mi je priča da je davno, u njegovo vrime i iz našeg sela bija jedan kojeg je svak zvao “otik” ili ženskonja.
    Pita ja dida: Zašto su ga tako zvali.

    Did kaže: E, moj sinko. On ti je bija pravi ženskonja kada oda. Nije se
    nikako ponaša ko čovik iliti ko muškarac. On je uvik volija biti uz
    muškarce radije nego uz divojke.
    Jednog puta njegov ćaća i ja, pošto smo bili dobri prijatelji, vršnjaci, odresli zajedno, u duše jedna drugoga znamo, razgovarali smo o njegovu sinu “otiku” da nešto nije sa njim u redu.
    Njegov ćaća meni kaže: Čujes, stara i ja o tome često govorimo i mislimo ko i ti. Zato smo ga pitali.

    On sta plakat i nami govorit: Nisan ja tome kriv što me je Bog stvorija
    ovako da više volim mladice nego cure. Ja kat u pojeti na slami spavan
    samo o tome mislin i plačen: zašto san ja ovakav a nisan onako ko drugi
    mladići, moji vršnjaci?
    Sidin na slami, smotan škiju i zapalin
    cigaretu, pušin i mislin: Kako to da jedni vole jednu rupu runjavicu a
    ja drugu koja je samo pola centimetra udaljena od te runjavice. Rupa je
    rupa i to ništa ne minja na stvari.
    Bog stvorija i jednu i drugu na
    istom tilu i to jednu uz drugu i jednu pokraj druge. Razlika je samo u
    tome sto ja volin onu koja je niže i manje runjava, a drugi onu koja je
    centimetar uvišlje runjom okružena.
    Kat san to sam sebi protumačija,
    bija sam zadovoljan i sam sebi reka: Glavno je da san ja dobar čovik,
    dobar Rvat, nikoga ne mrzin, svakoga volin i u potrebi san spreman
    svakoga pomoći; ne kraden, ne ubijan, tuđe žene ne ganjan, nikome ne
    smetan, Bogu se molin, u crkvi iđen kat mogu, a što ja volin onu donju
    rupu pokraj gornje, je opet Božije a ne moje.
    ………………..