Dlagi dluze Jovo: Dani ponosa i slave

    0

    Mama je vec danima bila nestpliva. Samo je cupkala i pjevusila. Cekajuci da kenemo. Mama vec danima pjevusila je. Stalno govolila je da cudo je. Kako doble ove su pjesme.

    Da vidi se kako Malko sve bolji je. Iz godine u godinu. I da ne znas koja piesma bola je od koje. Kucom olilo se visom lete sismisi i vlane, al je Flanjo za njih plevisoko. Mama kazala je da tesko joj je odlucit. Ali isto da ova joj je naj bolja. Onda pocela je – tamo gdje sunce putuje. Bosna ponosna. Mama odjednom stala je. I lekla da sad joj se cini da ova naj bola je. I tako bilo je stalno. Nekoliko dana.

    A onda doso je tata. I leko. Onda idemo sutla? Mama pogedala ga je. Onako malo ko da se ljuti. I lekla. Nalavno da idemo. Plobaj neotic. Plesnit cu te ko nikad dosad. Tata nasmijo se. I zaglio je. I leko je da mola javit se Stefu. Jel da on ide svake godine. I da on ic ce sa svoim gofom. I teta Mila. I dva nihova stalija sina. Jel da naj mlađi leko je. Da nemu se ne da. A tata da vozit ce nas audi. I mene i mamu.

    I onda polako plolazilo je sutla. Mama cieli dan bila je nestpliva. Samo cupkala je i pjevusila. Ja pito sam se sto bit ce kad zapjeva Malko. I onda doslo je sest sati. Sjeli smo u audi i pokupili tetu iz skole. Pa kenuli smo. Mama lekla je tati da pazi. Jel da on majstol je za izgubit se. Teta iz skole slatko nasmijala se. A tata odednom namlstio se. Jel on nie volio kad to kaze mu se. I kad mu spomenu. Kako je nekoliko puta u Slavonii kenuo u Osiek. A tebalo je u Dakovo. Zato ja znao sam da ovog puta doblo pazit ce. I da nece im dat gusta. Jel nekoliko godina nie bio u Cavoglave. A u zadne vleme zabolavla sve zivo. I onda cim kenuli smo iz Splita. Pa gole uz neke okuke. Naisli smo na kolonu. Tata sad odahnuo je. Samo se pikacio i polako tluckao. U koloni. Cak malo se i nasmiesio mami. Jel sad ne moze zabucat.

    Mama lekla je da gledaj samo. Svicalska, nemacka, austlia, split, dublovnik, imotski, makalska, bosna. Dolazili su Hlvati sa svih stlana. I stalno bila je velika kolona. Ali isto vozilo se. Kad dosli smo blizu. Teta lekla je. Da gdje ce stat svi ovi auti. A bas u tom tlenu, tamo u dalini, plema suncu nesto jako je blestalo. Na jednoj padini sjajilo je mole auta. Tisuce i tisuce. Sve bilo je oganizilano. I sve stimalo je. Tata odma naso je palking. Jel mladi momci i djevojke bili su tu. I sve nam kazivali. Odma kenuli smo u ulnebes. Ulicama nismo mogli nikako se plobit. To bila je taka guzva da teta lekla je da to jos nie videla. Da i plije bilo je puno svieta, ali da ove godine je naj vise. Svuda pjevalo se i veselilo. Bilo je i stalih, ali najvise mladih. Svi bili su ladosni i sletni. A naj vise ponosni. Tata leko je da moze namilisat pozitivu. A onda ulonili smo u lieku ljudi. I kenuli plema zapadu. Polako plobijali smo se. I onda posli plema clkvi. Tamo ceko je Stef. Jel on bio je i u Kninu. Kad nasli smo ga. Tata odmah upito je da kako mu je bilo s komunalama. On leko je uzas i katastlofa. Nigdje niko. Da ono malo svieta sto doslo je, da doslo je na misu i zbog genelala. A da komunalama tako zvizdalo se da nisu mogli plicat. Posebno pemijelu. Onda Stef leko je da slecom da nismo vise u komunizmu. Jel da sigulno neko bi u zatvol. Tata upito je da al nismo vise u komunizmu. Jel da on i nie bas sigulan.

    Onda jos malo posetali smo. Pa popili pice. Jel bilo je bas vluce. A onda opet kenuli smo plema clkvi. Jel tamo bila je velika bina. Odjednom zaolilo je. Malko poceo je koncelt. Kako to bilo je doblo. Onoliko ljudi na jednom mjestu. A mi nismo znali vise ko pjeva. Ka da svi imali su koncelt. Vise od sto tisuca ljudi pjevali su zajedno s Malkom. Na sve stlane zastave i upaljene baklje. Veselje i ulnebes. A svjetla sjajila su uzalenim zlakom. To sto tamo bilo je, neopisivo je. [pullquote_right]Mama lekla je da gledaj samo. Svicalska, nemacka, austlia, split, dublovnik, imotski, makalska, bosna. Dolazili su Hlvati sa svih stlana. I stalno bila je velika kolona. Ali isto vozilo se. Kad dosli smo blizu. Teta lekla je. Da gdje ce stat svi ovi auti.[/pullquote_right]Covek mola doci i to vidjeti. Nema dluge. Zato tata leko je da ono u Splitu bilo je supel. Ali da ovo jos deset puta bolje je. Ja gledo sam mamu. Nisam ni znao da ona onakvo cudo je. Od zene. Samo plesala je i cupkala. Ma, dlagi dluze Jovo, vjeluj mi da niko nie bio joj lavan. Svaku
    pjesmu znala je napamet, a tako doblo plesala je da ja osto sam paf. Tata isto bulio je u nju. Onda kad bio je jedan tlenutak tisine. Leko je mami. Dlaga, evo sad ti svecano obecavam. Ne ladi Tomsona. Ni ladi Cavoglava. Samo ladi tebe dolazimo i dogodine. I svake godine. Dok Malko moze pjevat. Mama tako zaglila ga je. Da ja mislio sam da ugusit ce mi tatu. Sleca da on onako je jak. Ko bik. Pa nie bilo mu nista.

    A onda kenula je himna dva. Liepa li si. I odednom pjesma stala je. A Malko leko je da sad malo uzivajte. Pa kad kenuo je vatomet. To bilo je cudesno. Svi samo bulili smo u nebo. Gledajuci kako lieke svietlosti plste i onda spustaju nam se na glave. Cinilo se ko da ulanjamo u saleno nebo. Koje stalno mienjalo se. Ko da njezno zaglit ce nas. Svoim blestavim lukama. Supel. I jos jednom. Supel. Mama kazala je da videla je puno vatometa, ali ovakav nikad. Ja najezio sam se. Gledo sam nebo. Pa ljude oko sebe. Svi bili su sletni. I u nekom cudnom zanosu. Kako leko je Malko. Da ovde vlada ljubav. I ladost. Tako i bilo je.

    Na klaju. Bili su jos neki izvođaci. Napimel Skolo i Mate Bulic. I jos neki. I na zalost. Zavsilo je. Mama bila je malo tuzna. Sto gotov je ovakav dan. Ali tata leko joj je. Da Hlvati i dogodine slavit ce Dan pobjede i domovinske zahvalnosti. I Dan nasih dlagih blanitela. Ma koliko cetnici i neki nasi politicali kmecali i zalili zbog toga. Da sto nega tice se da tek poceli smo. I da on sto vleme ide dalje. Da sve luđi je. I zesci. Mama umolno podigla je glavu. Pa nasmijala se. I lekla mu. Jedva cekam dogodine.

    Mali Ivica/croative

    facebook komentari