Još jedan uobičajen dan u državi Hrvatskoj ili “Tko nas bre (e)to, zavadi”!

5

Danas je bio još jedan uobičajen dan u Hrvatskoj.

Dan obilježen osjećajem bespomoćnosti, osjećajem neuspjeha i neodgovornosti za događaje, dan koji će ostaviti dubok trag na već izranjavanom i napaćenom narodu. Danas je bio dan sramote kako svjetske tako i domaće politike i političara. Danas, na dan, kada smo razočarani odlukom Međunarodnog suda u kojem rat nije rat, gdje razoreni gradovi i sela nisu uništeni, gdje žrtve nisu bile dovoljne žrtve, svaki od nas treba osjećati izdano, obeščašćeno i posramljeno.

Kada je u presudi za objavu cijelom svijetu, jedan sud odlučio da nije bilo dovoljno ljudskih žrtvi da se dokaže genocid, da gradovi i sela nisu poravnati s genocidnom namjerom, kada ljudi iz Vukovara, Škabrnje i drugih sela nisu probirani po pripadnosti jednoj skupini (vjerskoj i narodnosti), kada crkve i kulturna blaga nisu pljačkana, paljena i rušena, kada groblja i spomenici nisu sravnjeni da bi se uklonili dokazi postojanja i povijesti tog naroda na tim prostorima, kada sinovi i očevi nisu izdvajani iz kolona, ubijani u masovnim grobnicama i zakapani bez oznaka, ako to nisu dokazi jednog genocida onda se svijet treba barem okrenuti i pognuti glavu ako ne od srama, barem od malo savjesti i puno gluposti.

U danu u kojem nije dovoljno za hrvatski narod patnje i muka, nego premijer, tog istog naroda, Milanović u svojem obraćanju čestita Srbiji. Na čemu se to može i treba baš na današnji dan čestitati državi koja je evidentno kriva za rat i sve patnje koje su proizašle iz tog rata i genocid, koji prema presudi naš pravni tim nije uspio dokazati. Kao da nije ni to dosta, u današnjem danu, nego u izjavi i bivši predsjednik tog istog naroda izjavljuje da je sve očekivano „i eto“ (valjda sa svog pravnog iskustva pravnika, ali i predavača na Pravnom fakultetu), izjavljuje da se sud i presuda nisu mogla zasnivati samo na dokazima i izjavama u postupku s hrvatske strane.

Samo se nadam da isti profesor ne uči buduće hrvatske pravnike ovog naroda tome da se suđenje ne zasniva na izjavama žrtva i svjedoka. Istina, zasniva se i na sposobnosti pravnog tima da dokaže dokazima sve one patnje, žrtve i razorene gradove u Republici Hrvatskoj i Domovinskom ratu. Tko zna možda sutra budemo govorili o jednom građanskom ratu, u kojem su se posvađala dva susjeda oko plota, malo je i krvi palo, ali genocida nije bilo ni pod razno. Pa da se prekosutra zagrlimo i kažemo u jedan glas: „Tko nas bre (e)to, zavadi!“

Kao što rekoh, još jedan uobičajen dan u Hrvatskoj…

[ad id=”40551″]

Ivan Pehar

facebook komentari

  • Agromentum

    “… gdje žrtve nisu bile dovoljne žrtve…” Valjda bilo manje od tri milijuna, ili šta?

    • tvigi

      Slična nebuloza je vezana za zločin, tj ubojstvo, Stjepana Đurekovića: “u međuvremenu je donesen pravilnik o izmjenama i dopunama pravilnika o
      tumačenju Ustava po kojem ubijeni sa 6 metaka u leđa i sjekirom u glavu
      više nisu lakše mrtvi, nego teže poginuli, pa je slijedom toga sad to
      kvalificirano (teško) ubojstvo za koje nema zastare a ne više “obično”
      koje ide u zastaru.”

  • ZD

    Šta se imamo čuditi kad zločin u Srebrenici nije proglašen genocidom gdje je pobijeno preko 8000 nevinih ljudi (žena i djece)

    • srka

      Veljače 2007 je medjunarodni sud pravde ovaj najtezi zločin u povijesti civilizirane Europe okarakterizirao kao Genocid .
      Teško su naslijedje ostavili četnici svojima…

      In der Gegend von Srebrenica wurden im Juli 1995 ungefähr 8.000 Bosniaken – fast ausschließlich Männer und Jungen zwischen 13 und 78 Jahren – getötet. Das Massaker wurde unter der Führung von Ratko Mladić von der Armee der Republika Srpska (Vojska Republike Srpske, VRS), der Polizei und serbischen Paramilitärs trotz Anwesenheit von Blauhelmsoldaten verübt. Es zog sich über mehrere Tage hin und verteilte sich auf eine Vielzahl von Tatorten in der Nähe von Srebrenica. Die Täter vergruben Tausende Leichen in Massengräbern. Mehrfache Umbettungen in den darauf folgenden Wochen sollten die Taten verschleiern.

      Das Massaker vom Juli 1995 gilt als das schwerste Kriegsverbrechen in Europa seit dem Ende des Zweiten Weltkriegs.

      Ende Februar 2007 bewertete der Internationale Gerichtshof das Massaker ebenfalls als Genozid.
      by Srka®

  • EMINƎM

    i po tome haški sud bi sada Hrvatsku trebao pustiti da i mi srbiji vratimo preko granice na njihovom teritoriju vratimo istom mjerom, 😉 užitak bi bio trostruki