Lipo ditinstvo moje

0

Godine su prošle mnoge
Od ditinstva lipog moga,
Na dugme se danas živi
Došla neka čuda mnoga.

Živio sam ja u bajci
Život mi je sritan bio,
Nikad neću zaboravit
Kako mi je lipo bilo.

U ditinstvu mome tamo
Drugi svit je postojao,
Volili se ljudi tad su
I poštovali tako davno.

Gledam ljude kako idu
Pognute su glave doli,
Tipkajući neka dugmad
Kao da ih za sve boli.

Ne gledaju kuda idu
Al se uvik nekud žure,
Zapliću se sami sobom
Pa se onda čudom, čude.

Došlo neko ludo vrime
Ko roboti smo postali,
Niko niskim ne govori
Baš smo ljudi nisko pali.

Sjeda sad je moja glava
Al se dobro sićam svega,
Svog ditinstva te lipote
Zaboravit neću njega.

Zadovoljan bio sa malim
I sa kockom ja šećera,
Sada ljudi sveg imaju
Dok Ljubavi te im treba.

I dokle će ovaj život
Da potraje baš ko ludi,
Vratimo se u ditinstvo
I budimo opet ljudi.

Živio sam ja u bajci
Život mi je sritan bio,
Nikad neću zaboravit
Kako mi je lipo bilo!

Stihovi: Bojan Kožica

facebook komentari