Pratite nas

Kultura

Oda selu mom

Objavljeno

na

Oda selu mom

Daj mi Bože hrabrosti
kad se kući navratim,
da ne pustim suze tad
da budem kao stijena jak,

da mi noge lagane
tihim hodom žubore,
kroz puteljke sela mog
rodne zemlje roda mog,

da ja vidim polja ta
u srcu mi nošena,
malu Crkvu u uvali
s grobovima najmilijih,

miris njive prkosne
plugom starim orane,
vite jele, jablane
sve što u nepovrat nestade,

da ja vidim livade
mukom teškom košene,
majku staru umornu
smijehom ozarenu,

trave miris opojni
cvrkut ptica spokojni,
ranom zorom mirisnom
plodnu zemlju upiti,

gledat bijele oblake
što se na me osmjehuju,
slušat galop Dorata
moga oca srca dar,

da mi je, ali sada kasno je:
majke i oca više nema
bršljan oko kuće mrežu plete,
selo moje, davni dome
kada dođem,
ti me privij na grudi svoje

kad se pale vatre te
uoči Ivandana uvečer,
kad nas nose iskrice
žara vatre na noge,

jutrom ranim bosi mi
braća moja i rođaci,
gasimo vatre žar
i zaželimo neki dar,

ja znam kako mi srcu bi
kad kraj sebe opazih,
starca lika umornog
što me sjeti oca mog,
kad mi reče zadnji put;

voli sine zemlju tu
ne idi tuđinu,
zemlja ti je ova sve
što ti osta od mene,

daj mi Bože Ivandan
da zaželim jedan dar,
da se vratim domu svom
rodnoj zemlji roda mog,

Mili moji,
nek’ vam budu mirni sni
kad lišće u Krčevini zašumi,
i ja ću se vratiti…

Stihovi: Željka Pandža / Kamenjar.com

facebook komentari

Nastavi čitati
Sponzori
Komentiraj

Kultura

HERCEGOVCI

Objavljeno

na

Objavio

Hercegovina zemlja svjetlosti

Kada pružiš pogled u daljinu
Ili gore prema nebu u visinu
Stavi svoju ruku na srce
I pozdravi drage Hercegovce

To su oni koji čekaju te
Kada pređeš granicu iz tuđine
Oni koji vole te,bez obzira
Od čije si loze

Oj moji dragi Hercegovci
Jeste li još uvijek veliki radnici
Ima li još duhana i smilja
Nije li zar stara loza presušila

Ima li još lijepih djevojaka
I poštenih,mladih momaka
Ili se to sve u grad skrilo
Da slučajno na selu ne bi bilo

Je li živa stara majka
Dal’ još svoga sina traži
Je li otac mi posjedio
I sa svojim bratom pomirio

Sviću li još najljepše zore tu
U mom dragom rodnom kraju
Grije li još zlatno sunce
Miluje li moje drage Hercegovce

Ponekad se svega ovog sjetim
Naviru suze i uspomene
Nema sreće u ovoj tuđini
U Hercegovini je pola mene
Duša mi za domom vene

Stihovi: Marija Glavinić

(Hercegovina zemlja svjetlosti)

facebook komentari

Nastavi čitati

Kultura

PISMO VUKOVARU

Objavljeno

na

Objavio

Ti si grade moj heroj. Tvoji sinovi i kćerke moji su heroji. Često ti dolazim, još češće te se sjetim. Iako sam tužan jer svaki puta kada ti dođem, sve manje ljudi vidim, sretan sam kada vidim svu tvoju ljepotu.

Na samom ulasku u grad, srce počinje čudno kucati. Svaka rupa od gelera, granata i metaka koje se i dalje vide bude u meni bijes i očaj. I svaki puta si postavim pitanje, tko je to mogao napraviti tako lijepom i mirnom gradu?

Ali nakon bijesa u meni, pojavi se ponos i ljubav. Još i dan danas mi zvuči nestvarno da su te branili heroji koji su stali pred višestruko veću i puno jaču vojsku. Bilo je dana kada je znalo pasti i 11 000 granata na tebe grade, ali tvoji heroji, te ljudine se nisu povlačile do zadnje sekunde borbe.

Moja generacija svoje idole većinom traži u poznatim sportašima, pjevačima glumcima. Moji idoli su mali ljudi koji su možda i znali da se neće izvući živi, ali o povlačenju nikad nisu razmišljali. Moji idoli su ljudi kojih nažalost više nema, koje ne mogu upoznati ili im napisati poruku da se s njima jako ponosim. Ali ako čuju moje molitve, siguran sam da to već znaju.
Ja se nikada neću složiti da si ti pao, da si pokoren.

Kada te napada oko 12 000 ljudi sa puno većom i jačom opremom, a samo 2000 ljudi im pruža otpor puna 3 mjeseca….to nije pad. To je lekcija i to je velika pobjeda.

Za mene ćeš uvijek biti pobjednik.
Za mene ćeš uvijek biti moj heroj.

Volim te Vukovare.

Mislav Kontić / Kamenjar.com

facebook komentari

Nastavi čitati