Oj ognjište moje milo staro

0

U tuđini suza zna poteći
A najviše kad se ide leći,
Tad se sitim rodnog mista svoga
I ognjišta starog toplog moga.

Koli mi te sad miluje doli
Loži vatru u jutarnje sate,
Il samuješ u samoći svojoj
I nadaš se opet meni brate.

Još se sićam tvoje te miline
I u zimu tvoje te topline,
Skupljeni smo oko tebe bili
I beside naške pivajuć širili.

Gledam ovdi u tuđini amo
Sve na dugmad živa moja rano,
Dok čeljadi nikad na okupu
Strpali nas u stan ko u neku rupu.

E da mi se tebi sad vrnuti
Oj ognjište moje milo staro,
Ko sritniji od mene bi bio
Nikad više nebi došo amo!

Bojan Kožica/Put istina život.com

facebook komentari