Srbi – narod najsrećniji

6
[dropcap]P[/dropcap]rema Izveštaju o svetskoj sreći, nastalom na osnovu istraživanja Instituta sa Univerziteta u Kolumbiji, Srbi spadaju među najnesrećnije nacije. Srbi se nalaze na dalekom 149. mestu, od ukupno 156 naroda i država. Iza Srbije u generalnoj nesreći su Gruzija, Liban, Sijera Leone, Togo, Palestina, Jermenija i Irak. Sve zemlje u okruženju Srbije na Balkanu, Hrvatska, Makedonija, BiH i Rumunija i Bugarska su daleko srećnije.

Sreća je merena po nezadovoljstvu građana. Očigledno je, međutim, da su Srbi tajeno nesrećni, jer se javno pokazujemo kao veseljaci, boemi i raspikuće. Srbija je među najboljim državama sveta po festivalu rok i pop muzike Egzit na Petrovaradinu, po saboru trubača u Guči, koji je posetilo 450 000 ljudi sa planete, po pevaljkama Breni, Ceci i Karleuši koje zavode sve Balkance. I po veselju zbog uspeha tenisera Novaka Đokovića ili vaterpolista.

Izgleda, međutim, da je to Srbima malo, jer istovremeno mi smo teško depresivan narod koji postaje ‘bensedin’ nacija. Potrošnja ovog leka za lažnu sreću, smirenje duše i hajdučkih nagona je ogromna. Srbi za godinu dana popiju 10 miliona ‘bensedina’. I toliko rakije, jer Srbin pije ljutu ili šljivku kad mu ništa nije. A bije svoje bližnje i komšije u svakoj prilici.

Sada kada je Srbija s ostalim državama u ekonomskoj krizi, lako je reći na sociološki način da ljude pogađaju beda, nezaposlenost, velike socijalne razlike, ali i neprepoznavanje identiteta nove države, kuknjava za bivšom Jugoslavijom, Titom i Miloševićem, nesnalaženje u liberalnom kapitalizom, koji uzima sve. Srbe je stigla jevrejska kletva: ‘Da Bog da imali, pa nemali!’ Ljudi koji su nekad nešto imali, pa izgubili, mnogo su nesrećniji od onih koji nikada nisu ništa ni imali. Kod nas dominira osećaj pada i poniženosti.

Nekada smo imali 20 milijardi dolara u slamaricama i bankama, pa vikendice, njih skoro 180 000, okućnice, svinju u oboru i babu i dedu na selu da nas hrane. Danas od svega toga nema ničega jer su suludi rat i novi potrošački režim izmuzli sve zalihe i rezerve. Srbi, od kad nas je Slobodan Milošević poveo 1986. godine na ulice da osvajamo slobodu i demokratiju, ne rade jer su napuštali fabrike i išli na trgove i mitnge. A potom u rat. Srbi su zaboravili da rade. Fabrike su zarđale ili su propale ili bombardovane. Zato danas u Srbiji i nema gde masovno da se zarađuje novac. Rad na njivama se smatra bezvrednim, iako je nadnica 15 erva plus hrana.

U Srbiji se gladuje. Najviše prosečne zarade za jun u Srbiji isplaćene su zaposlenima u Lazarevcu – 680 evra, a najniže u Arilju – 230 evra. Građani koji priimaju oko 400 evra mesečno nemaju nikakve povlastice i sve teže preživljavaju. Ne mogu da konkurišu za povraćaj PDV, a nemaju pravo ni na kakve popuste. Iako je najniža cena radnog sata u Srbiji već sasvim devalvirana, izvesno se neće menjati ni do kraja godine. Pola miliona radnika živi već 16 meseci sa 200 evra mesečno, a očekuju novi talas poskupljenja. Svaki član prosečnog srpskog domaćinstva mesečno za hranu ima na raspolaganju 70 evra. Za 30 dana potrošimo svega 230 grama junećeg mesa i 5,5 litara mleka. Jede se mnogo hleba i pije pivo, jer su najjeftiniji.

Neko će filozofski reći da sreća nije u novcu, materijalnom bogastvu, punom stomaku i osećanju blagostanja. Najsrećnije zemlje na svetu su Danska, Švedska i Norveška, ali Skandinavci imaju najviše stope samoubica i alkoholičara. Imaju duge sive i depresivne zime i hladne ljude, ali nisu izgubili državu i rasuli narod po svetu, kao Srbi. Ipak, Skandinavci smatraju da treba da imaju Ministarstvo sreće, jer im je to životni cilj.

Srbi se danas, kako i drugi narodi na Balkanu koji imaju napad nacionalne tuge, pitaju šta je to sreća i šta je potrebno za sreću? Mnogi Srbi nemaju odgovor na ovo pitanje, jer žive sa pobrkanim vrednostima starog i novog društva, jer čekaju da im neko donese posao i plate, jer misle da svi drugi bolje žive, jer mrze druge, a ne cene sebe, svoje bližnje i ne veruju u rad i nagradu prema radu. Televizijski programi i kladionice su pune budala koje veruju da sreća pada sa neba ili se izvlači iz bubnja i šešira.

Nažalost, država i crkva podržavaju takav život i lažne snove o sreći i nebeskom narodu. Političari i vladike ne drže ljudima lekcije o radu i neradu, o potrebi da je bolje biti pošten nego korumpiran, jer pričaju samo o ispraznom patriotizmu. Glavni likovi u Srbiji su korumpirani ljudi, mangupi i delinkventi, oni koji žive u pritvoru, a na slobodu izlaze uz jemstvo. Takvi su idoli mladih, jer država i crkva više pažnje posvećuju grešnicima, nego li lojalnim poklonicima moćnih na zemlji i na nebu. I kada običan svet shvati da ga država i crkva zaobilaze, kada sreća pohodi grešne ljude, onda ima pravo da bude nesrećan i da pije ‘bensedin’ kao lek za sreću.

Uostalom, u Srbiji pet odsto bogatih dostiže sreću. Političari je pokazuju tako što posećuju sabore trubača i koncerte pevljaki turbo folka, slikaju se sa radnicima koji podižu fabrike, koje nikada ne prorade, prodaju sopstvenu zemlju stranim tajkunima i pričaju o sreći koja dolazi. Samo šest odsto Srba srednje klase blisko je sa srećom, jer ima posao i platu, dok su 89 odsto Srba nesrećna sirotinja. Takvima, koji žive u snu da će ih sreća stići, država i crkva, razni mešetari i manipulatori u medijima prodaju nadu i basnosnovno se bogate. Nije li ovo, uostalom, mehanizam sistema koji funkcioniše već vekovima u razvijenom svetu kapitalizma, kome smo se pridružili.

Za mene lično sreća je kada radiš ono što voliš i umeš, a pristojno živiš, toliko da možeš da ispunjavaš svoje male snove i dostižeš velika zadovoljstva, zajedno sa porodicom i prijateljima. Da li sam srećan Srbin? To realno osećam samo ponekad, jer ja ‘bensedin’ ne pijem.

Marko Lopušina / dnevno.hr

facebook komentari

  • Eto, pruža se prilika Srbima da se pripoje Hrvatskoj, pa će im biti kao i nama hrvatima. tada neće biti “srećni”, nego će biti potpuno sretni. Ali im dajem jedan prijateljski savjet, a taj je: DA SVU BALKANŠTINU OSTAVE NA BALKANU.

    U Hrvatskoj će živijeti kao bubrig u loju, drugim riječima biti će integrerirani u suživot ostalih Hrvata, biti će Hrvati prvog a ne drugog reda, poštivati hrvatske zakone kao i svi drugi građani; i to je jedini način da se otresu siromaštine. To bi se reklo ovako: da ima dvije vrste Hrvata. Prva vrsta je ta da ima postojećih Hrvata i druga vrsta će biti ta da će biti Hrvata koje žele postati Hrvati. U tom slučaju dobro nam došli srpski Hrvati!

  • srka

    Dajte gospodo draga i nesto o nitkovu i zlikovcu Aleksandru Cvetkovicu, osumnjicenom za genocid u Srebrenici, koji se jos uvijek nalazi u bjekstvu na teritorij Izraela…izgleda da ce zlikovac koji je i sam bio saucesnik u likvidaciji izmedju 1000-1200 Bosnjaka biti izrucen pravosudju RBiH jos veceras…

    Podsjecam:

    Zlikovac Cvetkovic je uhicen je na teritorij Izraela u sijecnju 2011. godine.

    Osumnjiceni ratni zlikovac je da je kao pripadnik teroristicke udruge tzv.Vojske Republike Srpske ucestvovao u
    strijeljanju izmedju 1.000 i 1.200 Bosnjaka na poljoprivrednom dobru
    Branjevo u srpnju 1995. godine.

    by Srka®

    • Pošalji vijest na redakciju srka! E

    • Perun

      Ti JADO misliš na ovih 1.000 i više KOJE ste sami POBILI.
      ————————————————

      Izjave muslimana koji su tada bili a i sada su odgovorna lica
      u OPŠTINI SREBRENICA:

      1) IBRAN MUSTAFIĆ osnivač SDA iz Srebrenice i dugogodišnji član organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici.

      2) Hakija Meholjić komandir bošnjačke policije u Srebrenici
      i član ratnog Predsjedništva ove opštine .
      Meholjić je danas predsjednik SDP-a u Srebrenici i
      član Odbora za obilježavanje 11. jula, dana stradanja Bošnjaka Srebrenice.

      3) Hamdija Fejzić, aktuelni potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica

      ————————————————————–
      IBRAN MUSTAFIĆ:

      BOŠNJACI UBILI DO HILJADU „NEPODOBNIH SUNARODNIKA” IZ SREBRENICE

      Tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. likvidiranioni koji nisu smeli da se
      živi dokopaju slobode.

      Najmanje između 500 i 1.000 Bošnjaka iz Srebrenice ubijeno je od sunarodnika
      tokom proboja ka Tuzli u julu 1995. godine, zato što su postojali spiskovi onih
      koji „ni po koju cenu ne smeu živi da se dokopaju slobode“, izjavio je jedan od
      osnivača SDA iz Srebrenice Ibran Mustafić.

      On je rekao da je o spiskovima „nepodobnih Bošnjaka“ znalo muslimansko
      rukovodstvo sa Alijom Izetbegovićem na čelu, a da mu je postojanje ovakvog
      spiska potvrdilo više desetina ljudi.

      „Najmanje 10 puta sam to čuo i od nekadašnjeg načelnika policije Hakije
      Meholjića, naveo je za „Vesti“ Mustafić, koji je dugogodišnji član organizacionog odbora za obeležavanje događaja u Srebrenici.

      Prema njegovim rečima, spisak je pravila srebrenička mafija, usko vojno i
      političko rukovodstvo u Srebrenici, koje je od 1993. godine bilo „gospodar
      života i smrti“.

      „Da sam mogao da sudim Naseru Oriću u Hagu, ja bih mu za zločine nad Srbima presudio najmanje 20 godina zatvora.

      Ali, za zločine nad sunarodnicima presudio bih mu najmanje 200.000 godina.

      On je najodgovorniji što je Srebrenica postala najveća mrlja u istoriji čovečanstva. On je i 1993. godine, kada je ova enklava umalo osvojena, pobegao iz Srebrenice. Pobegao je i 1995. godine“, rekao je Mustafić.

      On je napomenuo da su zločin u Srebrenici dogovorili Izetbegović i tadašnji
      predsednik SAD Bil Klinton.

      „Srebrenica je apsolutno dogovorni genocid između međunarodne zajednice i Alije Izetbegovića, odnosno između Izetbegovića i tadašnjeg predsednika SAD Bila Klintona. Zato je za mene mnogo veći zločin od onog počinjenog jula 1995. godine bio trenutak kada je u Memorijalni centar zakoračio Bil Klinton.

      To je bio trenutak kad se zločinac vratio na mesto zločina“,
      rekao je Mustafić.
      ————————————————————-
      Hakija Meholjić

      komandir bošnjačke policije u Srebrenici i član ratnog
      Predsjedništva ove opštine Hakija Meholjić. Meholjić je danas predsjednik SDP-a
      u Srebrenici i član Odbora za obilježavanje 11. jula, dana stradanja Bošnjaka
      Srebrenice.

      Meholjić: Upozoren sam da se čuvam jer sam na spisku za likvidaciju
      srebreničkih Bošnjaka koji su previše znali,
      i da je lično bio upozoren „da se čuva”

      Meholjić je rekao da mu je prilikom povlačenja u koloni prišao Hamdija Fejzić, aktuelni potpredsednik Skupštine opštine Srebrenica i rekao mu da se – čuva jer je na spisku za likvidaciju, preneli su banjalučki mediji.

      „Pitao sam ga – od koga da se čuvam?
      A on je odgovorio: Dovoljno sam ti rekao”,
      priča Meholjić i navodi da je kada je saznao za tu opasnost počeo da
      „igra svoju igru”.

      „Odvojio sam se od kolone koja se već više puta prekidala u opštem rasulu i kada sam stigao na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, prikrio sam se nekoliko sati i nisam odmah izašao iz šume iako su me poimenično dozivali, što znači da je neko pratio i tačno znao da sam bio u toj grupi”, ispričao je Meholjić.

      • peppermintt

        priveden Cvetković
        triba je davno a i svi ostali koji su zločine činili.

  • peppermintt

    naroda poslovica kaže
    budali je more uvik do kolina