Stara kuća

0

Nije naka ko je bila
a i vaka mi je draga
naša stara kuća
stojna jali sidetija
tako smo je zvali
jerbo u njoj sidilo se
jilo i molilo
uz ognjiše uvečer bi čeljad posidala
grijala se
divanila
dlanove bi vatri okrćala
a za zimski večeriju dugi
ženska čeljad ne bi mirovala
već bi plela
prela i opanke vrzla
a neko bi i od muški štogod dovatijo
pa bi tesa
dilja
alat nasađiva
jali dugu priču bi razveza
još bi kogod štogod pripovida
ter je bilo ruganja i šala
a dičica nikom smetat nisu smila
dok večeru jedva su čekala

Staru kuću još su i slamarom zvali
jer je bila pošivena ozimičnom slamom
baš za krova što bi je spravili u ručice povezanu
al odavno ne sije se žito
nema ni zimice
ter inčije čimgod bilo pokriju se kuće
a čuva se duvar
sopa i ognjište
ter namišća stara
uspomene na vrimena i na ljude
koji živeć priprostim životom
u sve što su iza sebe ostavili
duše svoje utisnuše

fra.Vendelin Karačić

facebook komentari