STOPANJICA

16

*
Najprva je ustavala
mliko mela i vatru ložila
čobansku bi torbu namirila
i za ručak puru bi svarila
Potlje ručka
kad bi čeljad iz kuće otišla
ko na njivu
ko za drugim poslim
tražila bi štogod za užinu
sicala bi kupus
gulila kumpire
gruvala bi u stupici ječam
nekad divjeg zelja uparala
il u bašči štogod bi ubrala
a nezgodno najskoli je bilo
kad se jilo za težake
na njivu nosiloI dičica ona malo veća
iako im nije bila mater
stopanjici bila su na brizi
kruv zakuvat ter ga ispeć
vode donit
omest kuću
dat krmenjim
kokošimam štogod bacit
sve je njezin bijo posa
i svu robu morala je oprat
puce ušit jal okrpit štogod
opanke obilit
i još drugi obaveza dosta
zato davno reče sveznalica
od četeri kućna ćoška
jedan stoji na čoviku
tri ostala drži stopanjica

fra Vendelin Karačić

facebook komentari

  • Ivona, svaka ti čast na ovom opisu. Vidim u njemu moju mater, sebe i mnoge naše majke. Nije bilo u ta vremena olako živjeti na selu. Puna kuća djece, kako se je govorilo: krdo djece, sve se skupili oko ognjišta, baba i mater večaru pripremaju, did i ja manjemo kukuriz, djeca se po podu igraju, kurške se nose ondje gdje svi zajednički vršimo nuže, te na kuruške služe za papir, jer papira nije bilo, jadna stražnjica često puta ožuljana i krvava, doktora ni blizu, sve rane su se maslom liječile, Bogu se je uvijek molimo za što brže ozdravljenje, majka i naše drage MAJKE, u sebi pune samopouzdanja, samo bi govorile i sto puta ponavljale: Proće to, proće to drago moje dite, ko’ dura taj će u Raj itd, itd.

    Sve u sveme, tada je život, uz svu dnevnu gorčinu i tegobe, bio žavahniji, puniji veselja i neke uvijek očekivane nade za bolje sutra, pa su ljudi u tom iščekivanju poželjno živjeli, sa velikim zadovoljestvo Uskrs, Božić i sve druge Svetkovine s zadovoljestvo uhsićenjem očekivali, kako je Jago Mozgin iz Bobanove Drage znao reći: Jedva čekam da Božić dođe da se mogu neograničeno najesti. Eto, to ti je 365 dana u godine očekivano zadovoljstov.
    A dans, u pohlepi nedokučenog uvijek smo tužni, neveseli, mrzovoljni, jedni drugima krivi, bezrazložno ogovaramo jedni druge itd.

    Još jednom Ivana nek te Bog poživi i nadari neiscrpnim izvorom ovakovih doprinosa iz prošlosti. A svi drugi koji imaju priliku čitati nešto ovako, iznosite svoja sjećanja o onom što ste čuli. Samo tako ćemo zajednički doprinijeti za neizumre ovo naše hrvatsko bogadstvo iz prošlosti. Pozdrav svima iz Texasa. Milan Gabrića.

    • Kad si već spomenuo Božić… evo za tebe jedna prigodna iz tih ali i današnjih vremena:

      Dan uoči postilo se do večere
      kada bi se badnjak unosijo
      mrsijo se nije niko
      osim male dice
      kuća bi se uredila
      da sve budne na svom mistu
      trobojnicom vezale se
      u nareslom žitu tri božićne sviće
      a ujitra na uranku
      iz dna duše sva bi čeljad u kući molila
      i pivala svu Božićnu pismu
      Čim Svitlica zatreperi s neba
      nakon pisme i radosti kućne
      požuri se kogod u susida:
      Na dobro vam doša Božić
      poželi jim
      nazdravi rakijom
      pomogne jim ako štogod triba
      a najskoli da usluži čeljad staru
      dok bi drugi u pojati blago namirili
      i ajvanu poželi se srića
      sve što živi mir svoj da imadne
      na prisveti dan Božića
      K misi bi se pošlo čim se dobro svane
      jer tri svete mise zaredom su bile
      a na njimam puno svita
      triput bi se ispivala sva Božićna pisma
      a posle bi svak od srca svakomu čestita
      Nazdravice mloge su se čule
      dok bi ploska išla od usta do usta
      a jabuke zrakom su letile
      (pokoja je bila okićena)
      znak ljubavi prid očimam sviju
      da se znade ko do koga drži
      i ko koga voli
      a poneka cura bi se odvažila
      ter grotulju od lišnjaka
      orašaka i smokava
      na očigled Božijega puka
      svom bi momku o vrat obisila

      Mlađarija kolo bi igrala
      stariji bi z bližnjim svojim posidali
      nosila se tola
      u torbama bivalo je svega
      častilo se jilima i pićem
      a najskoli oni što bi došli izdaljega
      Domaćin bi na povratku u svom domu
      sve sinove i unučad okupijo
      prid svimam se Bogu pomolijo
      i božićne sviće zapalijo
      razlučujuć svaku od nji
      koja žito
      koja vino
      koja mliko znači
      zazvao bi Oca i Sina i Svetoga Duva
      blagosove moleć od Svevišnjeg
      a najskoli da mu od zla
      svu čeljad sačuva

      • Lilith čini mi se da si ti iz Bobanove Drage, jer si opisa upravo kako se je kod nas Bobanjara radilo. Sada vidim da se jetako radilo i kod grugi, jer običaj je isti.
        Dragi Lilith i vi svi tamo koji ste prošli kroz ovakove običaje i koji prenosite ono što o ovim običajima znate i što ste čuli od stariji na mlađe naraštaje, zašto ja skoro šest desetljeća nosam sve to u mojem srcu i mojim sićanjima po cilom svitu kuda sam odio. Zato što je to moje, naše, rvacko i zato što se s tim ponosim.
        Dragi moji nastojmo njegovati našu svetu hrvatsku baštinu, tj. ostavštinu tim da o tome stalno pišemo i iznosimo ono što znamo, jer jednog puta kada nas više ne bude na zemlji po kojoj odamo, javit će se ona kojoj niko uteći ne može, a to je ona: MRTVA USTA NE GOVORE.

  • Ivona, svaka ti čast na ovom opisu. Vidim u njemu moju mater, sebe i mnoge naše majke. Nije bilo u ta vremena olako živjeti na selu. Puna kuća djece, kako se je govorilo: krdo djece, sve se skupili oko ognjišta, baba i mater večaru pripremaju, did i ja manjemo kukuriz, djeca se po podu igraju, kurške se nose ondje gdje svi zajednički vršimo nuže, te na kuruške služe za papir, jer papira nije bilo, jadna stražnjica često puta ožuljana i krvava, doktora ni blizu, sve rane su se maslom liječile, Bogu se je uvijek molimo za što brže ozdravljenje, majka i naše drage MAJKE, u sebi pune samopouzdanja, samo bi govorile i sto puta ponavljale: Proće to, proće to drago moje dite, ko’ dura taj će u Raj itd, itd.

    Sve u sveme, tada je život, uz svu dnevnu gorčinu i tegobe, bio žavahniji, puniji veselja i neke uvijek očekivane nade za bolje sutra, pa su ljudi u tom iščekivanju poželjno živjeli, sa velikim zadovoljestvo Uskrs, Božić i sve druge Svetkovine s zadovoljestvo uhsićenjem očekivali, kako je Jago Mozgin iz Bobanove Drage znao reći: Jedva čekam da Božić dođe da se mogu neograničeno najesti. Eto, to ti je 365 dana u godine očekivano zadovoljstov.
    A dans, u pohlepi nedokučenog uvijek smo tužni, neveseli, mrzovoljni, jedni drugima krivi, bezrazložno ogovaramo jedni druge itd.

    Još jednom Ivana nek te Bog poživi i nadari neiscrpnim izvorom ovakovih doprinosa iz prošlosti. A svi drugi koji imaju priliku čitati nešto ovako, iznosite svoja sjećanja o onom što ste čuli. Samo tako ćemo zajednički doprinijeti za neizumre ovo naše hrvatsko bogadstvo iz prošlosti. Pozdrav svima iz Texasa. Milan Gabrića.

    • Kad si već spomenuo Božić… evo za tebe jedna prigodna iz tih ali i današnjih vremena:

      Dan uoči postilo se do večere
      kada bi se badnjak unosijo
      mrsijo se nije niko
      osim male dice
      kuća bi se uredila
      da sve budne na svom mistu
      trobojnicom vezale se
      u nareslom žitu tri božićne sviće
      a ujitra na uranku
      iz dna duše sva bi čeljad u kući molila
      i pivala svu Božićnu pismu
      Čim Svitlica zatreperi s neba
      nakon pisme i radosti kućne
      požuri se kogod u susida:
      Na dobro vam doša Božić
      poželi jim
      nazdravi rakijom
      pomogne jim ako štogod triba
      a najskoli da usluži čeljad staru
      dok bi drugi u pojati blago namirili
      i ajvanu poželi se srića
      sve što živi mir svoj da imadne
      na prisveti dan Božića
      K misi bi se pošlo čim se dobro svane
      jer tri svete mise zaredom su bile
      a na njimam puno svita
      triput bi se ispivala sva Božićna pisma
      a posle bi svak od srca svakomu čestita
      Nazdravice mloge su se čule
      dok bi ploska išla od usta do usta
      a jabuke zrakom su letile
      (pokoja je bila okićena)
      znak ljubavi prid očimam sviju
      da se znade ko do koga drži
      i ko koga voli
      a poneka cura bi se odvažila
      ter grotulju od lišnjaka
      orašaka i smokava
      na očigled Božijega puka
      svom bi momku o vrat obisila

      Mlađarija kolo bi igrala
      stariji bi z bližnjim svojim posidali
      nosila se tola
      u torbama bivalo je svega
      častilo se jilima i pićem
      a najskoli oni što bi došli izdaljega
      Domaćin bi na povratku u svom domu
      sve sinove i unučad okupijo
      prid svimam se Bogu pomolijo
      i božićne sviće zapalijo
      razlučujuć svaku od nji
      koja žito
      koja vino
      koja mliko znači
      zazvao bi Oca i Sina i Svetoga Duva
      blagosove moleć od Svevišnjeg
      a najskoli da mu od zla
      svu čeljad sačuva

      • Lilith čini mi se da si ti iz Bobanove Drage, jer si opisa upravo kako se je kod nas Bobanjara radilo. Sada vidim da se jetako radilo i kod grugi, jer običaj je isti.
        Dragi Lilith i vi svi tamo koji ste prošli kroz ovakove običaje i koji prenosite ono što o ovim običajima znate i što ste čuli od stariji na mlađe naraštaje, zašto ja skoro šest desetljeća nosam sve to u mojem srcu i mojim sićanjima po cilom svitu kuda sam odio. Zato što je to moje, naše, rvacko i zato što se s tim ponosim.
        Dragi moji nastojmo njegovati našu svetu hrvatsku baštinu, tj. ostavštinu tim da o tome stalno pišemo i iznosimo ono što znamo, jer jednog puta kada nas više ne bude na zemlji po kojoj odamo, javit će se ona kojoj niko uteći ne može, a to je ona: MRTVA USTA NE GOVORE.

  • peppermintt

    Stopanjica, zaboravljeni naziv 🙂
    Baš lip uradak za podsjetnik
    ček a kako se zvao muž od stopanjice ?
    :)))

    • Gazda, domaćin, skrbnik, stariješina, nabljavać, itd.

    • stopigurač 🙂

  • peppermintt

    Stopanjica, zaboravljeni naziv 🙂
    Baš lip uradak za podsjetnik
    ček a kako se zvao muž od stopanjice ?
    :)))

    • Gazda, domaćin, skrbnik, stariješina, nabljavać, itd.

    • stopigurač 🙂