Tetovaža Domovina

    2

    Za ovakovu Hrvatsku Ustaše su se borile. Ova slika nije java. Ova slika je stvarnost. Kada se bude pravedna i istinta povijest pisala o Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, o Ustašama, o njihovoj borbi za očuvanje Hrvatima njihovu Državu Hrvatsku, koja niti je bila fašistička niti nacistička a još manje komunistička, mjerodavan SUD će nesumnjivo gledati u ovaj zemljovid i povijesne granice Hrvatske Države.unnamed

     

    otporaš

    facebook komentari

    • Milan

      Gabro Vuskic . Top Commenter . Bowie, Texas

      Komentar od: Otporaš | Komentirano: 18. listopad 2013. 16:25
      POGLAVNIK, STEPINAC, TITO, JAKOV BLAŽEVIĆ.

      Član Delivuk (Milan Gabrić) (Izvor: dalje.com)
      09.02.2012 01:32 h
      Poglavnik, Stepinac, Tito, Jakov Blažević.

      Prvi puta san čuja za Stepinca, mislin da je to bilo 1959. godine, kat sam sa didon Gabrom poliva lozu u strani iznad naši kuća u našem vinogradu. Baba je donila užinu i u novinu zamotala ono malo slanine i pršuta što nam je donila za jisti. Did Gabro se na nju izdera što mu je novinu upropastila. Ja uzmen novinu i na kolinu je malo ispegla tako da se more čitati. Did počne čitati i meni objašnjavati šta u novini piše.

      Did Gabro čita oko prilike ovako: ” Ratni zločinac, kvisling, kolaborator i domaći izdajica Alojzija Stepinac danas nije tija isti ranu koju mu je naša straža donila. Na pritisak straže da ide, On je njima reka vi zatnjite prvi kašiku i pojedite, onda ću ja”.

      Pitan ja dida Gabru ko je taj čovik da se tako opire drugu Titi? Moj sinko, nastavlja did Gabro. On je naš rvacki Biskup koji zna što oće. On se je opira i Poglavniku, ali, istini za volju, Poglavnik je najmanje kriv za ono zašto ga se okrivljuje. Bilo je tu svega i svašta u ta vremena. Mali, ti si još malen, neznaš ništa,. Još ti ni ona stvar, neka mi dragi Bog oprosti, nije porunjavila. Za tebe nisu sve stvari da znaš. bolje ti je muči. Jer ne znaš šta nosi dan a šta noć. Ovin vragovima nije virovati. Oni ti upani u kuću po noći, izvuku čovika iz postelje ni kriva ni dužna, odvedu ga u nepoznato i za par sedmic dobiješ crnu kartu da je umro. Zato jezik za zube, i muči!

      Pa, dida. Ti meni nisi ništa reka ko je taj Stepinac? Sinko! Taj Stepinac je naše gore list. On je Rvat o kojem će se govoriti dok se sunce okreće oko ove naše zemlje. Dide. Meni su uvik pričali da se zemlja okreće oko sunca, a ti meni sada obratno govoriš. Eh, moj sinčiću dragi. Svašta ćeš ti još čuti od ove današnje vlasti. Čućeš ti da smo mi i od majmuna postali. Sve oni, ti današnji vragovi, tako govore samo da se Boga ne spominje. A di se Bog ne spominje tu se ni naša Rvacka ne spominje.

      Dide. Sve sam te do sada razumija. Ali još ti meni ne reče niš o Stepincu. To mene zanima.

      Sinko. Stepinac! Njega su puna usta kat ga spomeneš. Tito ga se boja. Zato je pronaša nekog takojevića po imenu Jokov Blažević, koji je, kako pričaju, završija šumsku školu za vrime rata i posta državni tužitelj. Njega je taj tvoj drug Tito ujarmija da napiše, sastavi i okiti ko božićno drvce optužnicu protiv našeg Biskupa dra. Alozija Stepinca. Ovaj šumski seljak, da se udvori tvome drugu Titi, se požurija i sastavija optužnicu, ne samo protiv nadbiskupa Stepinca nego protiv svi nas Rvata. U toj optužnici, kaže moj, sada pok. dida Gabro, sve je rečeno što se more smatrati LAŽ.

      Ali, naš dragi Nadbiskup, Uzvišeni Alojzije Stepinac, se junački na sudu drža. On je njima sve u brk skresa. Reka njim je da je rvacki narod bija u bivšoj Jugoslaviju, koju su oni naslidili, Tito i partija, bija rob i, kaže Nadbiskup Alojzija Stepinac: ” Ja bih bija ništarija kada ne bih osjetio bilo (osjećaj) hrvatskog naroda…”

      Užina prošla, na posa se mora ići i did Gabro, ko did i kućni autoritet, svak ga mora slušati pa tako i ja, ko njegov unuk, dignem se i polivaču za polivanje loze na leđa i po onoj našoj dalmatinskoj žegi, nastavim polivati lozu. Ostevili smo Poglavnika, Stepinca, Tita i Jakova Blaževića na miru. Ali ja nisan bija miran. Svakog puta kat bi dida sta da svije škiju ja bi ga zaletija i pita: Zašto su Tito i partija bili protiv Poglavnika i Stepinca? Did ljutito i oštro meni, ko da san ja kriv za sve to: Tvoj Tito i partija su tili uništiti Poglavnika i Stepinca ko prve ljude u našoj Rvackoj i ko prave Rvate. A ti znaš da se zmija u glavu tuče, i kat joj glavu razbiješ, tilo je mrtvo. Tito i partija su tili ubiti rvacku glavu, Poglavnika i Stepinca, onda je lako za tilo. Tilo se osuši kat glave nema. Eto, sat znaš kako su tvoj Tito i partija tili uništiti rvacko ime i rvacku državu. I sat polivaj lozu i muči. Oću dide, ali i ja bi tebi nešto reka da mi od dans ne govoriš da je on moj Tito. On nije moj Tito nego vražiji Tito

    • Milan

      Gabro Vuskic . Top Commenter . Bowie, Texas

      Komentar od: Otporaš | Komentirano: 18. listopad 2013. 16:25
      POGLAVNIK, STEPINAC, TITO, JAKOV BLAŽEVIĆ.

      Član Delivuk (Milan Gabrić) (Izvor: dalje.com)
      09.02.2012 01:32 h
      Poglavnik, Stepinac, Tito, Jakov Blažević.

      Prvi puta san čuja za Stepinca, mislin da je to bilo 1959. godine, kat sam sa didon Gabrom poliva lozu u strani iznad naši kuća u našem vinogradu. Baba je donila užinu i u novinu zamotala ono malo slanine i pršuta što nam je donila za jisti. Did Gabro se na nju izdera što mu je novinu upropastila. Ja uzmen novinu i na kolinu je malo ispegla tako da se more čitati. Did počne čitati i meni objašnjavati šta u novini piše.

      Did Gabro čita oko prilike ovako: ” Ratni zločinac, kvisling, kolaborator i domaći izdajica Alojzija Stepinac danas nije tija isti ranu koju mu je naša straža donila. Na pritisak straže da ide, On je njima reka vi zatnjite prvi kašiku i pojedite, onda ću ja”.

      Pitan ja dida Gabru ko je taj čovik da se tako opire drugu Titi? Moj sinko, nastavlja did Gabro. On je naš rvacki Biskup koji zna što oće. On se je opira i Poglavniku, ali, istini za volju, Poglavnik je najmanje kriv za ono zašto ga se okrivljuje. Bilo je tu svega i svašta u ta vremena. Mali, ti si još malen, neznaš ništa,. Još ti ni ona stvar, neka mi dragi Bog oprosti, nije porunjavila. Za tebe nisu sve stvari da znaš. bolje ti je muči. Jer ne znaš šta nosi dan a šta noć. Ovin vragovima nije virovati. Oni ti upani u kuću po noći, izvuku čovika iz postelje ni kriva ni dužna, odvedu ga u nepoznato i za par sedmic dobiješ crnu kartu da je umro. Zato jezik za zube, i muči!

      Pa, dida. Ti meni nisi ništa reka ko je taj Stepinac? Sinko! Taj Stepinac je naše gore list. On je Rvat o kojem će se govoriti dok se sunce okreće oko ove naše zemlje. Dide. Meni su uvik pričali da se zemlja okreće oko sunca, a ti meni sada obratno govoriš. Eh, moj sinčiću dragi. Svašta ćeš ti još čuti od ove današnje vlasti. Čućeš ti da smo mi i od majmuna postali. Sve oni, ti današnji vragovi, tako govore samo da se Boga ne spominje. A di se Bog ne spominje tu se ni naša Rvacka ne spominje.

      Dide. Sve sam te do sada razumija. Ali još ti meni ne reče niš o Stepincu. To mene zanima.

      Sinko. Stepinac! Njega su puna usta kat ga spomeneš. Tito ga se boja. Zato je pronaša nekog takojevića po imenu Jokov Blažević, koji je, kako pričaju, završija šumsku školu za vrime rata i posta državni tužitelj. Njega je taj tvoj drug Tito ujarmija da napiše, sastavi i okiti ko božićno drvce optužnicu protiv našeg Biskupa dra. Alozija Stepinca. Ovaj šumski seljak, da se udvori tvome drugu Titi, se požurija i sastavija optužnicu, ne samo protiv nadbiskupa Stepinca nego protiv svi nas Rvata. U toj optužnici, kaže moj, sada pok. dida Gabro, sve je rečeno što se more smatrati LAŽ.

      Ali, naš dragi Nadbiskup, Uzvišeni Alojzije Stepinac, se junački na sudu drža. On je njima sve u brk skresa. Reka njim je da je rvacki narod bija u bivšoj Jugoslaviju, koju su oni naslidili, Tito i partija, bija rob i, kaže Nadbiskup Alojzija Stepinac: ” Ja bih bija ništarija kada ne bih osjetio bilo (osjećaj) hrvatskog naroda…”

      Užina prošla, na posa se mora ići i did Gabro, ko did i kućni autoritet, svak ga mora slušati pa tako i ja, ko njegov unuk, dignem se i polivaču za polivanje loze na leđa i po onoj našoj dalmatinskoj žegi, nastavim polivati lozu. Ostevili smo Poglavnika, Stepinca, Tita i Jakova Blaževića na miru. Ali ja nisan bija miran. Svakog puta kat bi dida sta da svije škiju ja bi ga zaletija i pita: Zašto su Tito i partija bili protiv Poglavnika i Stepinca? Did ljutito i oštro meni, ko da san ja kriv za sve to: Tvoj Tito i partija su tili uništiti Poglavnika i Stepinca ko prve ljude u našoj Rvackoj i ko prave Rvate. A ti znaš da se zmija u glavu tuče, i kat joj glavu razbiješ, tilo je mrtvo. Tito i partija su tili ubiti rvacku glavu, Poglavnika i Stepinca, onda je lako za tilo. Tilo se osuši kat glave nema. Eto, sat znaš kako su tvoj Tito i partija tili uništiti rvacko ime i rvacku državu. I sat polivaj lozu i muči. Oću dide, ali i ja bi tebi nešto reka da mi od dans ne govoriš da je on moj Tito. On nije moj Tito nego vražiji Tito