ŽIVIT’ U NJOJ TRAG ĆE DUŠE!

0
Foto: Deni Ulić

Potrošila je mnoge dane,
trošna kuća čekajući,
da drag njojzi ne’ko bane,
‘ko će opet u nju ući.

Sada broji zadnje ure,
učinilo je vrime svoje,
otpadaju njene škure,
zadnji joj se dani broje.

Sve je manje zdravih greda,
pod teretom ploča sivi,
popucat će sve od reda,
odavno se tu ne živi.

Na kominu trag je luga,
tu je još i šuplja peka,
jel’ i kuću muči tuga,
kada zna da kraj je čeka!?

Komaštre će pasti doli,
čađa visi niz pancire,
jel’ i staru kuću boli,
kad’ ositi da umire!?

U nju sunce tek poviri,
svrate u nju hladne kiše,
sa svojim se krajem miri,
zadnjim dahom ona diše.

Šta se može, tako to je!
za navike ništa nije,
zadnji joj se dani broje…
ipak suze svoje krije.

Vrime na njoj rane niže,
isto čarobnom se čini,
svome kraju sve je bliže,
ostat’ stina, će na stini.

Stari hrast joj rane krije,
Uz nju stoji k’o na straži,
on je čuva nad njom bdije…
na samrti on je snaži.

Pokrovne se ploče ruše,
zidovi su kamen čvrsti,
živit’ u njoj trag će duše,
spomenik je ljudskoj vrsti.

Ivan Pajdek / Kamenjar.com

facebook komentari