Connect with us

Kolumne

Antifa-čeverored: dva ćelava i dva s brcima

Objavljeno

on

Putujući u petak prema Plitvičkin jezerima, simpatična cura u pratnji, spomenila je kako se u seocu kroz koje prolazimo, rodila Jovanka Broz. Oči su mi tako naresle da je vozač skoro prikočija kad me pogleda u retrovizoru. Dodala je, nako, ka retorički

– vi svi znate ko je bija Josip Broz?

Ta dica imaju 12 godina, tila san vrisnit, zašto bi, za ime Boga, morala znati ko je bija najveći sramni izrod i krvnik njihova naroda?!? Umisto vriska, stisnila san knedlu u grlu, okrenila se natrag, vidila kako ju dica uglavnon ne slušaju i odlučila pustit buku da zatomi zvuk imena štrace s pundžom. Na nju san sama upozorila dicu i tiho promrmljala (čuli su me dva tri sica iza i, ako je virovat iskustvu, brzo se pronija glas što je Pavićka promrmljala – do zadnjega sica):

[ad id=”93788″]

dakle, vidili ste rodnu kuću srpske inačice prahistorijske sponzoruše koja je bila legalna ljubavnica desetom zločincu na svitu. I par njegovih bliskih ‘obaveštajaca’.

Moja Laura je samo digla obrvu – upitno ( ‘razrednice?’). Zdravstveni odgoj, rekla san – ne biti ka Jovanka Brozuša, ne, ne! Nastavili smo do spomenika Josipu Joviću. Zapalili sviće. U tišini šume i one božanske lipote kroz koju se jedva pomaljaju tihe sunčeve kapljice, pomolili se. Kratko sam rekla

– muž one štrace koju spomenusmo, kriv je za ovo. (Građanski odgoj.)

Ispričala im priču o Josipu. O krvavom Uskrsu. Slušali su. Hiperbučna gomila malešnih pubertetlija bila je čudno tiha. Skinili su pristojno slušalice. Kao da su se bojali da iz te šume ne izjuri neki pijani Martićev bradonja. Rekla sam im samo

– zahvalite dragome Bogu,  Josipu i svojim ćaćama što ćemo sad šetati ovom lipoton. Da su Brozovi naslidnici pobijedili, sad bismo priletili nekin avijonom priko Plitvica. I to je sve iz povisti što morate znat.

Analizirajte, jerbo interpretaciju teksta znate: tema, motiv, pjesnička slika, preneseno značenje, pouka, ideja. SDP sasvim solidno ustrojava Saurunovu (vojnik Stazić navodno će bit ‘promovisan’ u čin generala s lentom noge druga Tileta) vojsku i poentira na svakoj svađi unutar trenutne Vlade. U svojin redovima raspušćaju ogranke i ogrančiće. Neman ništa protiv. Nek ih sve raspuste. Pa ću ih zvat ‘raspušćenička stranka’. Kratica bi im bila identična ljubljenoj (tzv.) RS. Brutalno, bahato i bezobrazno se komentira svaki potez DK i Vlade, a onda uspoređuje s njihovima. Lukavo je to komunističko čmrljavo nasliđe – ne čini ništa javno, ne čini ništa glasno, samo čekaj u prikrajku svoju priliku i udri. To je pošten put. Drugarski.

Aj dobro, potezi Vlade i nisu za pohvalit se, pa mi se jope čini kako smo u predizborju u kojem se neko stalno skriva i muči, a kad ispali, ispali pogrješno. Ka Tomica Karamarko – uvjetujemo Mostu ovo i ono?!? Uvjetujemo 120 dana nakon formirane Vlade? Uvjetujemo ono što smo ‘dali’ i potpisali? Sve je to još uvik na ‘entu’ bolje od onizi prije. Nek ne radu ništa. Bar su još uvik jedini ‘naši’. Volila bi da se oglase. I da povataju više te ustaše o kojima arlauče oporba, majkumumilu! Ev’ i mene pripadaju otkad ih ka u Matrixu počeše proizvodit! Nije Karamarku, bidnu, zamirit. Jema malo dite, more bit da mala Kate jema grčiće pa je čovik nenaspavan i promaklo mu je sve oko Lozančića i ove smijurije sa SOA-om, ali neko ko je potpredsjednik Vlade i bivši šljaker tajnih službi, mora bi, pardon maj frenč, malkoc više znat o ciloj priči i bit uključen u nju:

ako nam oporba bira šefa SOA-e, a onaj prijašnji je bio direktna špija šefa sadašnje oporbe, koji vrag je ovaj nasljednik? Koga će taj špijat?

Slažen mozaik u glavuši i svašta mi pada na pamet. Al ću mučat. Premijer baulja u samo njemu znanoj lokvici informacija, a mediji zdušno podupiru raspad svega što u jednom trenutku zazvuči domoljubno i srčano. G. Lozančić i Zorangutan bili su u nježnoj vezi, tvrdi pricidnica. Ne znan kako drukčije nazvat ‘odnos’ u kojem je jedan nečiji osobni špijun i o svemu muči. Tajnom vezom? Zabranjenom vezom? Ili će nedorečena veza završit u Muzeju prikinutih veza, vidit ćemo.

Ostoja Ranković se odma oglasija. Bit će ga zapeklo što se jope spominje nesritna svastika i njegova loša režija. A mislija je najbolje. Partiji. Tiletu. Mislija je postat slavan. Najveća jubav Zorančetu. A štoš. Nike slave čoviku mogu i teret postat. Oće to kad glavni i odgovorni urednici misle kako se ljubaf kupuje na stadionu. A svi okolo maniti. Osim njega. Pripametnog. Pricidnica je, uglavnon, ispalila raketu, a dalje što bude. Dobila je nikidan izgon skupine ‘kulturnjačke’ scene vrištača i bukača na čelu s Margetićen i par šugica oko njega. Ošla da ju zavole. E, moja pricidnice, niko na silu ne će nikoga zavolit. Osiguranje joj je bilo takvo da im ne bi dala osiguravanje kokošiju moje matere kad naoštri nož. I kad je na sto metara vidljivo što se sprema. I perje bi im ofurila dok bi koji reagira. Strava je bila gledat.

Poslin je lipo govorila u Crnoj Gori. Nije jemala, Bože fala ti, trauma. Lipo ih je tamo nagovarala da ka naši veliki prijatelji uniđu u NATO. I pomalkoc u EU. Jerbo mi se obožajemo s njima. A oni obožaju Dubrovnik. I Prevlaku. NATO-u je oko toga sasvim svejedno. Kako god oni uniđu, unić će i Prevlaka i naša Boka pa se to sve računa ka jedan prostor. Geostrateški. Milo Đukanović je lipo ćakula, šarmantno. I svi su se smješkali. On, Pahor i pricidnica. Mislin da je Jaca Kosor taj dan dobila tri kile gledajuć sve na teveju. Pala je barenko tegla nutelle. Tako naša lipa pricidnica vaik o budućnosti.

A da se okrene bar na trenutak SADAŠNJOSTI, ako joj već nonići zapinju u prošlost; sadašnjosti u kojoj su okrenute sve otrovne strjelice udbinih prepisivača, i malkoc pronjuška – što se to događa, ne bi bilo zgorega. (I majketi, nek makne onog Očenašeka, uz svu recentnu sramotu, on progovara.) Usput, to je oni Milo Đ., isti što je izjavija kako voli da svi budu pušteni iz zatvora. I Fefelju čestita na slobodi. A štoš, drugo joko u glavi Srbije. Vaik.

U Hrvackoj inače svaka šuša more postat katica za dnevnu dozu jadna opanjkavanja. U zadnje vrime to postaju isluženi glumci, oliti dosadni voditelji koji, nakon što su ‘du’ov’to’ vodili neke emisije, i bacakali se u par filmova preplaćenih redatelja, misle kako su postali ‘lica s postera tinejdžerskih soba’. Rene (ako zvuči vrancuski i govori ka Vrancuz, mora da je Vrancuz) konačno dobija životnu ulogu u kojoj bi moga parirat Bredu Pittu kad bi bija zgodan.

Živiš u partizanskih 150 kvadrata, i moš, nako, iz dosade, promislit kako u njemu  more i šuma narest. Pa je tako, uz zamišljenu šumicu, u svoj sramni uradak (‘Mi Hrvati’) uvalija navijače ruskog Spartaka s nacističkom zastavom, slike poljskih, grčkih i ruskih huligana, zapaljene LGBT zastave iz SAD-a, i svašta nešto. I podmetnija. Namontira. Odasla poruku o ‘Hrvatima’, misleć kako je prvi koji se sitija uvalit ‘ono pod ono’. Malkoc mi ga ža. Baš je jadan.

Pa kud ne nađe jednog oriđiđu ustašu pored tolikizi što se sudaraju ceston, mila majko?!?

More bit da mu kosica pada u oči. Pa nije vidija. Svitujem mu da snimi antifa-pornić. Kad je mogla Sevkača, ko njemu brani? ‘Garantovana uspešnost u regionu’. Bracek blizanac mu je je ‘poznati’ Mile Kekin. Koji je opleja u majčici Srbiji po Hrvatima. ‘Ako govori ka Srbin, zvuči ka Srbin, mora da je Srbin’. Koji živi u Hrvatskoj. Jerbo četnik je vaik veći četnik kad je izvan čete. Bidan. Reka je da se želi vratit u doba Bate Živojinovića. Umislija kako je Walter ili onaj što pali Šteficu Cvek? Majkumu, odma mi Stazić na pamet pao. Kud ćeš jače vengo lojalac, eSDePeovac i Srbin k tome. Kekica je tri u jednom. Ka cilo antifa biračko tilo: gnuovsko-leteća garnitura vaik istoga scenarija koji je odavno napisan, samo se javlja u različitim varijantama.

Treći je nešto između muška i ženska. Jema tetovažu na nabildanim mišicama, brčiće i puno kose. U koju je Aca gledao gotovo pobožno. Ima je 12 godina kad je svatija bit Domovinskoga rata. More bit kako će postat autor novog ‘Mein Kampfa’ jerbo čini predstave di je dr. Franjo izjednačen s Hićom. Umjetničke. To je posebno naglasija. Dakuće su vengo umitničke. Abortivne. Ionako je nedavno izjavija kako ‘boluje od katoličke šoizofrenije’. Ae. Pa predlažen nikom dobrom katoliku da mu ponudi ličenje. Satirična san, jasno. Ako govori ko Podrepić, misli kao Podrepić, mora da je Orepić. Analizira je i on Hrvate. I podilija ih. Na sliji. Na velike Hrvate i velike Rvate. I pridružija se ovom antifa-čeveroredu: dva ćelava i dva s brcima.

Na što je muški svit spa, jadnetismo.

Apegado a su patria! (Ne more mala vengo po svome, ae!)

Mirela Pavić

Hrvatski tjednik /Hrvatsko nebo/Kamenjar

Što vi mislite o ovoj temi?

Oglasi
Komentiraj
Advertisement

Komentari