Connect with us

Kultura

HVALA TEBI DALMATINKO VILO

Published

on

Na nju sva bi potrošija slova,
eh, da umin i najlipše rime!
Dalmatinku plemenitog kova,
šta je panti ono staro vrime.

Takve nema, nit’ će bit je više!
nježne, mile, al’ ka’ stina čvrsta,
tukle su je bure, prale kiše!
Dalmatinka posebna je vrsta.

Nju pitali nisu, kako ti je…
je l’ ti ‘ladno, il’ je li ti vruće?
ciča zima il’ da sunce grije,
tri kantuna držala je kuće!

Na moru bi bila još ne svane,
lice joj se rosilo od znoja,
vesla su joj ranjavala dlane!
ma, opet pisma potekla bi koja.

Zagoranku zatekla bi zora,
dok bi znojen zalivala loze,
težački je kruv sa sedan kora,
molila je, čuvajući koze!

Dalmatinka iz tih davnih dana,
teškon mukon, gojila je dicu!
i bila je gotovo bez mana,
crtu sriće, nosila j’ na licu!

Gutala je često suze slane,
kako dani i godine biže,
na duši je višto krila rane,
al’ na licu, nije mogla friže!

Hvala tebi Dalmatinko Vilo!
nek’ bar pisma na te spomen čuva,
da bi dici sveg’ na miru bilo,
Ti si često bila gladna kruva.

Autor: Ivan Pajdek / Kamenjar.com

Što vi mislite o ovoj temi?

Oglasi
Komentiraj
Advertisement

Komentari