Connect with us

Kolumne

Kako je pricidnica izabirala

Objavljeno

on

Uglavnon, pricidnica se odlučila okrenit od prošlosti u praprošlost. Staru dvi iljade godina. Al kulturološku, pa se ne konta da je prošlost. Vengo će taj kipić u Lošinju svi gledat – u budućnosti. Lipo je govorila, iako je malkoc pomišala – on nije bija ratnik, vengo atleta. Drugi put nek pita, rećemo, prof. Lučića, ko su ratnici, a ko sportski atletski šminkeri. Ratnici su joj jope promakli. Na drugom mistu. Nu me diplomatične, a?

Naša lipa i šesna pricidnica konačno se u Zbljuvalnom listiću osvrnila na podjele u društvu. I lupnila šakon o stol – neš više podjela u mojoj kući! Ae. ‘Ne ću ni u Jasenovac ni na Bleiburg’. (Kojemu san vratila pokroviteljstvo, ae, kad san morala, stislo bilo tridesetak iljada glasića razlike između mene i Škilje, pa aj, promislila je lani malkoc u sebi.)

[ad id=”93788″]

Čitan ja i čekan da objasni ko je to kriv za nemile podjele i novonastalu ‘ustašku pošast’ – kad ono – šipak. SVI su krivi. Ti vraga, ka da slušan Haašku presudu. O koljektivki.  Veli lipo – znan ja ko to vrši, znan. I nako, tajnovito, ka na pijaci kad babe koje jako dobro znaju ko što čini, zakovrnila sve u diplomacki štihić jerbo – nikad ne znaš koja će ti zatribat ako ju pripomeneš. Ako kažeš – krivi su ovi: Amer, Rus, Srbin oli Turak (u zadnje vrime su oni postali popularni, iako nit ko zna što se dogovaralo, nit što će Turčin ovdi, al svi plješću, pa i mali Mujo zapljeska, el)  more reć – eto đavle, odrekla nas se. Ako jope pripomeneš da su krivi oni što su za te glasovali, a koji su se pritvorili u ‘reustaširane krvopije i sisače duše nemilo povriđenim antifama’, jope nije dobro jerbo – ko će za te glasovat u drugom krugu kad jedni od pripomenutih kažu – misiju nisi izvršila kud ćeš prije ća, tek si petoljetku odradila.

E, lipi moj pošteni i pametni svitu, tako se vodi politika. Staviš u istu vriću i jasenovačke i bleiburške žrtvre jerbo si ‘poštena i pravedna’… dašta. Neman diplomackih vještina ovo zakovrnit drukčije nego što san napisala, a kako kaže moj pametni prika : ‘muči ona i muči, otkad su domoljubi na vlasti, ni zuba obilit’. To je bilo u subotu, Jele Lovrićka, koja ju je pošteno opaučila odma nakon inauguracije, rugajuć se s ostalim antifa-ženkama ‘domoljubnom cirkusu’, dobila je konačno ekskluzivni intervju s predsjednicom koju bi mogla, komodno, nakon ugodna razgovora, nazvat – svojon.  Ikskjuzmi, Jelo, oni precednici koje si zvala svojima i zoveš još uvik, moji nisu nikad bili. Osim na papiru.  K tome se potrfeija pravoslavni Uskrs pa namisto 51 poginulom, zahvaljujuć kojima sidi tu di sidi, i proslave Bljeska (čak ni na frejsu di smo ju gledali kao bojucka i cidi čvarke), a i bit će da se ne bi zamirila antifama i, ne daj Bože Pupyju, pricidnica je odlučila igrat na sigurno. Da stvar bude smišnija, Nobocti su objavile pops neželjenih Hrvata u Hrvatskoj.

Među njima je i ona. Pupy, odma briši pricidnicu, jes me čuja?!? Pa je diplomaCki odabrala gledat kip Apoksiomena. Jema se tamo ‘što’ i vidit, gledala san ga u Muzeju stakla u Zadru. Odma triba u Ustavne ovlasti pricidnika metnit vako: oš čvarke, oš farbanje zidova, oš Brezovice, oš ovo oš ono – meći, sve s lagera  iđe u pricidnički protokol. Doduše, Stevan je isto srcem obilazija muzeje bakra u kampanji, pretpostavljan, ali eto. Muzej ne će nigdi pobić, a i bija je ministar kulture, Bog ga poživija i od đavla obranija, tamo. I Komadina koji je oša uvriđen. Ne znan zašto. Ka da se u muzeje triba protokolarno ulazit. Ako je kultura u pitanju, pripada svima. U Rijeci čak ‘dozvoljavaju’ (na tečnom srpskom) Hrvatima ulaz. To piše. I zove se satira. E, sad, bi li Apoksiomen pobiga da nije obiđen isti dan, a dvi iljade godina nema hitre nožice, vengo je leža na dnu dnuce mora, di je dospija iz nike grčke radionice neosporno velikoga meštra? Moglo ga se obić i u Noći muzeja, rećemo. A ne baš na dan kad se slavila obljetnica Bljeska u Okučanima. I pravoslavni ‘Vaskrs’. More bit da je tu kvaka, more bit kako bi Pupy vrisnija – nu, namisto da lomi s nami (što se već lomi tad, pojma neman, za Božić pogača. A nama su Našu Kiflicu za Uskrs ’91. ‘lipo’ polomili.), ona ponizuje našu manjinu šetajući po obljetnicama nekih davnih, prošlih dana.

Okrenimo se budućnost, odma. I ona je produmala, a i pokoji pripametni savjetnik – cvićka – joj je svitova: nemoj, Koli, matereti, desnica brzo zaboravlja, manjina piše i što nije postojalo, ispast će da im na Uskrs namećeš krivicu za nešto. Ovo je budućnost, okreni se lipo i stupči naprid kako si Lovrićki rekla daš stupčit. Nema ideoloških podjela, kročimo’ smjelo’ u svitlu budućnost di će sve prošlo bit zaboravljeno, satrto. I, majketi, neka ti tega Brozova kamenčića na peti, nikad ne znaš kaš ga zatribat pa stavit na lančić, ženo moja, eeee. I Takoc. Uglavnon, predsjednica se odlučila okrenit od prošlosti u praprošlost. Staru dvi iljade godina. Al kulturološku, pa se ne konta da je prošlost. Vengo će taj kipić u Lošinju svi gledat – u budućnosti. Lipo je govorila, iako je malkoc pomišala – on nije bija ratnik, vengo atleta; pa drugi put nek pita, rećemo, prof. Lučića, ko su ratnici, a ko sportski atletski šminkeri.

Ratnici su joj jope promakli. Na drugom mistu. Nu me diplomatične, a?  Brzo učin, slabo zaboravljan. Sva srića naši ‘nekulturnjaci’ koji žderu torte u falusnom obliku, nisu još nanjušili taj kip. Mogli bi mu bidnu u nikom performansu, krempitu stavit na nezgodno misto. Biž, biž. Dakle, Apoksiomen je dio svicke kulturne baštine, a u nas se našao silom olujna mora koje ga je odlučilo baš ukopat na tom mistu. Momci poginuli u Bljesku, policajci izmasakrirani u Borovu Selu, nisu se tamo našli silom olujna mora, nit ih je moć prirode utkala u hrvatsko tlo, vengo silom – zla, nepatvorenog, mučkog, zločinačkog, huškačkog, četničkog. Matere, očevi. Žene i dica. Još su u crnini. I oni su žrtve. Za posjetit njihova tila ne triba platit ulaznicu. Osim ljudske. Empatične. Eventualno, jedne suze. Je li to skuplje od muzejske ulaznice? Možda nisu dio ‘svicke baštine’, ali zar tribaju bit? I tko je taj tko odlučuje jesu li zaslužili posjet ciloga državnoga vrha? Neko će reć – e, tiš odlučit. Pa, da. Ja. Vi. Mi. A mi smo odlučili – krvavo izborili i želimo sjećanja. Želim sva sjećanja. Protokolarna. Koja se tiču onoga na čemu je ova država sazidana. Na njima. Njihovim kostima. Životima. 51 tamo. Sto ovamo. Tisuću onamo. Četiristo dječjih kostiju. Da, triba ih obić. I vaik govorit. Jer ako ne govorimo mi, govorit će drugi. ‘Oni’. Unatoč i usprkos ljutnji onih koji bi bili ‘uvređeni’. Ne bi mi stali na popis.

Stevan Mesić (usput, pozdrav ‘domoljubima’ kojima ne smeta njegov antifa-ured) je izjavija kako je tamo bilo etničko čišćenje koje je Francek skrivao od oporbe. Samo su mu se strane pomišale. A štoš od zla veleizdajničkog u Hrvackoj našoj? Možda ga birat dvaput (makar i prevaron) ili mu ostavit (još jedan) ured? Oko ovoga ko je u ovoj državi oduvik bija zadužen za ‘čistke’, Stevan bi moga nadugo i naširoko. Njemu se bit će isto nije smilo ‘inatit’ i poć na obljetnicu, a? Ma samo zbog te izjave, da ništa drugo nije reka, ja bi se instalirala na vr vrce kolone i nosila sviću! Pa zucni o ustašama, ustaše ti slatke noć razveseljavale… Uh! A štoš kad ne pišem u ‘Noboctima’ da bih stvarala popise. Kako pricidnica reče, mlateći dugo očekivanom macon o stol (drukčijom vengo što smo očekivali) – ne ću nigdi i etogac, odsad ju moremo očekivat isključivo na koncertima i u muzejima. Vamo će dolazit ‘naši’ i ‘njihovi’. U sridini samo stoji ‘i’. Ne znan što će za obljetnicu ‘Oluje’, oće li smit tamo. A nema veze. Ionako će bit vruće. Ko bi se znojija po putu, majketi. Gledat ćemo namisto nje Hasana. Žensko san pa mi joku lipši. Sve lipši. Skoro jedini lip. Kažen skoro, valjda ne će uskoro.

Zato iman prijedlog za antife, sakrivene antife, srčane antife, mentalne antife, antife domestica, antife vulgaris, antife cvrkućaris, antife ustašis, antife četnikus i, najbrojnije, antife učmaris – pripustite vi, lipo, nama, hrvackin seljačinama, zemlju, a vi uzmite svaki pedalj asfalta, pa građanizirajte koliko oćete. Vi, građani, podržite lipo ka dobri susidi četničku vladu u EU, namistite im se u vlakić i vozajte s njima kud god oćete. Sagnite glavu, nataknite im tomićevski šešir i ajmo. I odma upregnite Peđu Grbina u proces. Jerbo on kaže vako:“Pakao koji im je obećao Zoran Milanović je krenuo i taj pakao će se nastaviti, na građanima je da ocijene je li to ono što su od nas očekivali.“ Je. Očekivali smo, triba reć Peđici. Samo nismo znali da Sotona jema toliko. Učilo nas, ko kršćane, da je jedan s puno slugu. Zlokić von Hićo je, podrigujući nakon prvomajskoga graha, izjavija o Vladi: ‘sto dana zgubidana’ i dodao: “Vlast nije sila, nije apsolutna dominacija, vlast je ideja, srce, razrada i realizacija”.

Da mu se stanje pogoršalo vidljivo je već po rimi. I popisu novih stranih riječi u rječniku. Peđica i Stazić drugarski pokrivaju pakao. On predstavlja, bit će onaj niz slatkastih riči u drugom dijelu izjave – ideja je njegova, srce mu se stislo, al pakla će bit, a realizaciju će ostaviti onoj dvojici ‘lepotana’.  Dok se more, ae. Vengo, bivši precednik Škiljo se nešto ne javlja. Moga je barenko pripomenit kako mu je ćaća prijateljeva u ono vrime s Milkačom, pa je bit će jema i kakvu zaslugicu za egzekucije u Kočevskom Rogu di su mu prijatelju Zlovenci digli spomenik u čast likvidacije zarobljenih Hrvata. Viš ti kako to iđe kad se pakao i mantra o ustaškoj zmiji udruže. Dobiješ u svakoj Bibliji izgon iz Raja. A ovdi reagira slovenski novinar. I Bujanec. A naši antifa-učamarići-ustrašići muče… ma bljakić im, bljakić!

Ta i för kung och fosterland! (i jope će mala jerbo je u modi bit plavuša, pa ću na šveckon)

Mirela Pavić/Hrvatski Tjednik/Hrvatsko Nebo/Kamenjar

Što vi mislite o ovoj temi?

Oglasi
Komentiraj
Advertisement

Komentari