Kultura
U DUŠI MI DALMACIJA CILA!
Ja sam Hrvat uzdignuta čela,
Dalmatinac ponosnoga soja,
krv Hrvatska u meni je vrela,
iznjedrila Zagora me moja!
Split, Kaštela, Solin i još više,
slani škoji šta ih more kupa,
Dalmatinske žege, bure, kiše…
i Zagora u srcu mi skupa!
Volin čuti kada Poljud piva,
kada Hajduk Dalmatince sjati,
kad’ se čuje ona pisma živa,
k’o da rodi, sve nas ista mati.
U duši mi Dalmacija cila,
volin bacit’ ja na Marjan oko,
trobojnica nekada se krila,
a sad’ gori leprša visoko.
U debelom ladu pod koštelon,
volin bacit na karte i mure,
pa sa ljudin prošetati selon,
i balotat sve do kasne ure.
Dok po zogu balote migolje,
gradele se stavljaju na vatru,
bocun tu je, porad’ bolje volje,
da se stare navike ne zatru.
Bolje selo izgubit’, — se kaže !
neg’ užance od starina svoje,
Dalmatincu ta pravila važe…
i za njega druga ne postoje.
Ivan Pajdek / Kamenjar.com
Što vi mislite o ovoj temi?
