Zadro Blago, sin Vukovara i slavonskih ravnica

Zadro Blago,
sin Vukovara i slavonskih ravnica,
nebeski anđeo i ruka zaštitnica,
najljepši sokol iz hrvatskog gnijezda,
najsjajnija naša vodilja zvijezda.

U grudima srce od plamena
u žilama geni sa kamena,
osmijeh koji na svom licu nosi
što dušmaninu smeta i prkosi!

Išao je prvi, žalio se nije,
motorola u ruci, za pasom bombe dvije,
iz naroda heroj, srce k’o planina,
ne žali život kad zove Domovina!

Ne žali život za Hrvatsku dati
a ni život sina, gospodo Hrvati,
koliko je voli nikad nije krio
pa se pitam da je živ, bil Ustaša bio?

I ovo još volio bih znat’
da smo slučajno izgubili rat,
da smo slučajno na koljena pali
kako bi se onda ti heroji zvali?

A onog dana kad je pao Blago,
znam da mnogim to bilo je drago,
i danas im trobojnica smeta,
šahovnica na njoj, krvava i sveta!

Onog dana kad je život dao
sa njim i Vukovar je pao
al oni koji život Domovini daju
ne umiru i nikad ne padaju…

Oni žive dok žive Hrvati,
njihovo srce nikad neće stati,
ime im nikad neće prekrit tama
dok živimo mi živit će u nama!

Ustani i reci Zadro Blago,
znam da mnogim neće biti drago!!!

Velimir Raspudić / Kamenjar.com

>>>Zašto plačeš Hercegovko mati<<<

Što vi mislite o ovoj temi?