Connect with us

Kultura

Zemlja moja mala sad miriše na smilje

Objavljeno

on

[ad id=”93788″]

Dobro jutro
dobri moji ljudi,
evo iz sna zvuk
me freze budi.

Uranilo selo,
ko da će na more,
upalilo freze,
a bome i traktore.

Natovarilo na njih
nekakvo čudno bilje,
pa zovu i mene,
ajmo sadit smilje.

Kakvo smilje,
meni jasno nije,
znam da samo duvan
sadio se prije.

Izletih iz kuće
pa siđoh u polje
i protrljah oči
da ja vidim bolje.

Isfrezalo brate
i njive i gore,
neki još se
i s brdom bore.

Ne sadi se duvan
nego novo bilje,
na sve strane brate
udarilo smilje.

Tad se sjeti one
što reče mi ćaća,
iz zemlje se čovjek rađa,
od nje živi, njoj se vraća.

I kad misliš da su
sve mu potonule lađe
Hercegovac uvijek
nekako se snađe.

Ako treba on će
isfrezati more
i u njive plodne
pretvoriti gore.

Protiv muke svake
on se bori biljem,
nekada duvanom
a danas sa smiljem!

Žuljevite ruke
al slomit se ne da,
on uspravno stoji
i ponosno gleda,
kako iz kamena
raste novo bilje,
zemlja moja mala
sad miriše na smilje.

Pa ni meni nešto
sad ne dade mira,
odo brate posaditi
bar gajbu kompira.

Stihovi: Velimir Raspudić

[ad id=”93788″]

Što vi mislite o ovoj temi?

Oglasi
Komentiraj
Advertisement

Komentari