AnalitiÄari tvrde da se meÄu 5 novih zemalja koje bi mogle steÄi nezavisnost, pored Republike Srpske, nalaze i Å kotska, Katalonija, Quebec i Somalilend, prenosi āTelegraf.rsā.
Na jednom ameriÄkom portalu pojavio se tekst u kojem analitiÄari tvde da Äe Republika Srpska biti nezavisna država najkasnije do 2025. godine. Džastin Potle navodi da se meÄu 5 novih zemalja koje bi mogle steÄi nezavisnost, pored Republike Srpske nalaze i Å kotska, Katalonija, Kvebek i Somalilend.
Kako se nasilje u SinÄijangu nastavlja, a tenzije u ÄeÄeniji i Dagestanu vraÄaju u svijest javnosti, veruje se da kraj imperijalne nacionalne države nije toliko daleko.
Postavlja se pitanje da li su velike, multietniÄke supersile svijeta stvarno dostigle svoj zenit. Naravno da nisu i teÅ”ko da Äemo vidjeti raÄanje neke nove meÄunarodno priznate države, pogotovo na Kavkazu ili u centralnoj Aziji. Veliki presedan bi napravila bilo koja uspjeÅ”na secionistiÄka priÄa i time pokrenula novu želju za nezavisnoÅ”Äu u velikom broju podruÄja koja veÄ teže za nezavisnoÅ”Äu. To bi, izmeÄu ostalog, drastiÄno uzdrmalo meÄunarodni položaj supersila. Za lidere Rusije i Kine, zadržavanje granica uprkos secesionistiÄkim izazovima predstavlja suÅ”tinski dio održavanja njihovog politiÄkog legitimiteta.
NadolazeÄe najave referenduma u nekoliko naprednih demokratija i glasni secesionistiÄki pozivi u manje stabilnim zemljama, mogle bi uskoro dovesti do vrlo razliÄitih država na meÄunarodnoj sceni.
Navodimo 5 zemalja, moguÄih kandidata za nove države u meÄunarodnom druÅ”tvu:
1. REPUBLIKA SRPSKA
Veoma sliÄan Putinu, lider Republike Srpske Milorad Dodik ne krije svoj opÅ”ti prezir prema ostatku države Äiji je prividni dio. Dok njegove tvrdnje āniko nas ne može sprijeÄiti da održimo referendumā možda zvuÄe bezobrazno, sa napretkom odnosa na relaciji Srbija-Kosovo uspostavljen je legitiman presedan za joÅ” jedno uspjeÅ”no otcepljenje na Balkanu.
Strane investicije u Republiku Srpsku su relativno velike s obzirom na njena zaduženja, ali njeni presedani ā Kosovo i Crna Gora ā su bili sigurno i gori u trenutku proglaÅ”enja nezavisnosti. ImajuÄi u vidu da je Republika Srpska veÄ sad, manje-viÅ”e, autonomna i da se ljudi u njoj vide suÅ”tinski odvojeno od BoÅ”njaka i Hrvata i od Federacije Bosne i Hercegovine, referendum bi mogao biti iskra koja Äe zapaliti vatru.
2. Å KOTSKA
Å kotska Nacionalna Partija, najveÄa politiÄka stranka u zemlji, veÄ je sredila kalendarske obaveze za 18. septembar 2014. godine ā za referendum.
Ono Å”to Å kotsku Äini jedinstvenim sluÄajemĀ je Å”to je ideja nezavisnosti Å kotske za državu od koje se odvajaju, Ujedinjeno Kraljevstvo, sasvim u redu. Premijer Dejvid Kameron potpisao je pravni okvir za održavanje referenduma proÅ”le jeseni zajedno sa Prvim ministrom Å kotske Aleksom Salmondom. Ako se to dogodi, dolazi do velikog broja pitanja i kako dalje i može li Å kotska sama?
Po nekimĀ pitanjima samoj Å kotskoj može biti puno bolje. Nezavisna vojska mogla bi Å kote koÅ”tati mnogo manje od onog Å”to sad plaÄaju za britansku vojsku. VeÄa ovlaÅ”Äenja i autonomija u poreskoj i fiskalnoj politici mogla bi pomoÄi Å”kotskim zakonodavcima da se bolje nose sa izraženim druÅ”tvenim problemima, kao Å”to je nejednako obrazovanje po pitanju razlike u stepenu struÄne spreme izmeÄu ostataka UK i Å kotske. Ali nezavisnost nije jednostavna: penzije bi mogle biti smanjene, a u vazduhu visi i moguÄnost nasljeÄa dijela nacionalnog duga UK. Ali u ovom sluÄaju, jedna stvar je sigurna: narod Äe odluÄiti.
3.KATALONIJA
Kako je Å”panska ekonomija u rasulu i premijer Marijano Rahoj uvuÄen u skandale, nisu Äudni pojaÄani pozivi na nezavisnost Katalonije kako se približava kontroverznom referendumu 2014. godine. U Barseloni stotine hiljada graÄana Katalonije protestvovalo je za nezavisnost uprkos zabrani otcjepljenja u Ustavu Å panije.
Nezavisna Katalonija mogla bi lako biti održiva: regija pravi Äetvrtinu ukupnog izvoza Å panije, a Å panija uzima viÅ”e nego Å”to daje, troÅ”eÄi na Kataloniju tek 57 centi od svakog dolara poreza koji prikupi tamo. Ban Ki-Mun i Dejvid Kameron ponudili su malu podrÅ”ku za samoopredjeljenje Katalonije. Pretpostavlja se da oko 60 posto Katalonaca podržava otcjepljenje, ali tvrda opozicija u ostatku zemlje mogla bi otežati taj posao.
4.QUEBEC
Kvebek Äe posebno pažljivo pratiti Å kotski i Katalonski referendum sljedeÄe godine. Ako budu uspjeÅ”ni, obezbijediÄe okvir kako da provincija uznapreduje u svojim dugim i muÄnim naporima da postane suverena država. PodrÅ”ka kanadskom premijeru Stivenu Harperu je opala nakon upletenosti njegove administracije u skandal, Å”to je samo poslužilo jaÄanju separatistiÄke Partije Kvebeka. Kvebek je zamalo postao nezavisan referendumom iz 1995. godine, a veÄ ranije mu je odobrena velika doza autonomije u unutraÅ”njim pitanjima ā imigracije, zdravstvo i obrazovanje. Nezavisnost Äe barem u narednih nekoliko godina biti nemoguÄa.
5. SOMALILEND
Somalilend, uÅ”ukana izmeÄu Etiopije i južnih obala Adenskog zaliva, je relativno stabilna, umjerena demokratija u potrazi za nezavisnoÅ”Äu od zemlje koja je sinonim za promaÅ”eno upravljanje ā Somalije. I dok Somalilend zasigurno održava reputaciju oaze mira na Rogu Afrike koja joj ide u korist, prema priznavanju suvereniteta od proglaÅ”enja nezavisnosti tokom somalskog graÄanskog rata 1991. godine napravljen je mali napredak ā nijedna država joÅ” nije priznala ovaj region sa 3,5 miliona stanovnika. Ali ovo bi se moglo da se promijeni s obzirom da se stanje u Somaliji postepeno popravlja posljednjih godina. EU i AfriÄka unija su uspostavile presedan 2007. godine, kada su se sastale sa vladom otcjepljenog Somalilenda da razgovaraju o buduÄnosti regiona. Vode se debate o ekonomskoj opravdanosti nezavisnosti Somalilanda koja je, kao i sama Somalija, užasno siromaÅ”na, ali strane investicije koje bi mogle da doÄu sa meÄunarodnim priznavanjem pomogle bi promijeni obrazaca.
telegraf