Barbara Jonjić: U svibnju mi iđemo u Bleiburg, oni u Kumrovec

Nikad meni nije lega’ taj njijov
Prvi maja
Nikad
Kao prvo
Ne leži mi sama rič maj
Ne leži

Nu,
I niki dan san na jednomu roditeljskomu sastanku isporavila prid svima rič maj u svibanj
Ae
Jesan, kriva san
A bila san obetala samoj sebi kako ću mučat na svin sastankin ikad, jerbo san svujdi manjina pa moj glas ionako znači zeru ili ništa

Samo me upante k’o onu uvik apose
A to mi eventualno more samo dici kroza život naškodit

Aliiiiiiiii okolo maja
Morala san se javit
Srce izdržalo nije
Mislin se

Pa di ćeš mi u mojoj Državi
Peti misec zvat maj !?
Nakon svega, zvat’ ga maj?
Šta vali našoj riči svibanj?
Biće ne valja jerbo je naša
Ae

Kad san mu već ime isporavila
Nadodala san i kako je to meni dan
Josipa radnika
Ae
Plus
Meni je u te dane svibnja obljetnica
VRO Bljesak

Daklem
Samo ime mu je manito
Maniti mu i marševi i one govorancije sindikalista

Kad čujen one njijove izračune košara za blagdane
Slabo mi dođe
E
‘Oće reć’ kako se vrlo sikiraju za narod
A najvolu naš katolički Božić i Uskrs svodit na prosječne košare

Iće in je na toj fešti priča za se’
Ist gra’ su kobasican u svibnju?
U…. rećemo … Splitu?
Ma, zgoda živa!

Meni je tek sada jasno zašto taj dernek baš nikada nije zaživijo u mome Imockome

Kod nas se na prvi svibnja radi punon paron
Jasno
Pali se mehanizacija i pravac polje kad već nije zapovidni svetac

Nismo od marševa nikad bili
Niti koga kod nas zanimaju oni silni sindikalisti i njijove govorancije

Oni Bandić su Titinin bedžon teško bi u nas pljeska ubra’

A gra’ ist na fešti?
Po vrućini?
Imoćanin bi ti privalijo put i čeka džabane pijat tako nečega?
Malo sutra
Da je janjetina u điru
Ajde inekako
Al’ duboki pijat?
Po suncu?
I još da ga kamera ujti kako srče?
Daštaće

Nami je i u Jugi taj dan postoja’ samo u školi
Bijo nan je to dan cvića
A ja san, valja pravo reć, bila i ostala vrsna cvićarica na svoju pokonju babu Slavu

Moja baba znala je otkinit pri kudi ruža i jorgovana pokonje strine Ive
I znala je to što bi otkinila metnit u čaše u prozore
I cila kuća bi mirlušila

Strini ne bi bilo baš pravo
Jasno
Al’ je navikla
Sve bi ona mojoj babi oprostila kad bi baba prikuću obilužila mirlušon šnicla u koje bi utukla samo luka usitno, bibera i soli

Učiteljice bi za taj dan cvića rekle da donesemo u školu ono što svaki od nas ima po kući za vrtla
Pa bi mi unda na taj dan dobranali
Lopate malešne
I malešne ašove
Siće i polivače
Umitnjaka u kesan
I sadnice cvića zamotane u karte i kese

Onako, kako su nan i’ gazdarice kuća izdvojile iz pitara sa veranda i balkona

Pa bi se unda sve koliko metnilo u pogon
Sve
Od karijola do makazica
Radilo se
Unde na livu ruku od samoga ulaza u školu
Unde
Di je bila k’o u nekomu kanalu uska a dugo rasprostrta pristavica za cvića

Šta god da se posadilo
Nije se to cviće zgrijalo ako bi nan se i primilo kojin čudon

Jerbo
Sadit cviće di se dica igraju vatavice, graničara i nogometa
Ima jednako smisla
K’o kad bi naši gracki znali uređivat zelene otoke ispri’ gracki kafića

A to ne iđe nikako
Pa znade se kako naši muški iz kafića iđu pravo u auto
Svako kretanje kad iđu pješke in pravocrtno
Još nikad nisan srila naše muško koje iđe pješke pa zaobilazi i kruži

Iznimka je vozanje kroza grad auton
Jasno je kako nema našega muška kojemu nije normalno kružit kroza Varuš i po trijest puta
Sve dok mu se parkirno misto prid kafićon ne oslobodi

Po meni, to je odličan pokazatelj kako znaju čekat
I kako znaju bit’ korisni dok čekaju
Jerbo
Nikad ne more momak zgledat cura k’o kad se voza kroza grad i prati oće li zgledat prazno misto za svoje auto

Tako, kako parkirno misto čeka i bira
Tako nekako i stranku bira
Strpljivo

Evo
Ovi’ dana svi drvlje i kamenje na našega Dotura Tomasovića
Poradi toga što je čovik kako kažu tek sad’ uša’ u hdz

A šta oni znaju k’liko je gracki vožnji iza njega?
K’liko se on jadan navoza dok idealno misto poda suncon nije naša?
Plus doktura nema koji ne voli pomoć
I neka, lipo je pomagat
Najbolje da nan sad’ svi ostave Plenkija sama su Bambijon

Meni čisto drago da bar ne’ko ima potribu ukrcat se u brod koji tone

Barenko nami nikad manjkalo nije oni mišova koji gledaju prvi napustit brod dočin štogod nevolje nanjuše

Etogac
Ušli smo u svibanj
Oni misec što nan ga pola države još uvik majon naziva
Soton polovicon teško nan se dogovorit okolo bilo čega

U tome misecu mi iđemo u Bleiburg
Oni u Kumrovec

Svaki o svomu poslu

Oni se tamo kite koljačkon zvizdon
A nami ni grb su prvin bilin poljon ne daju

Neka
Nikad mi brajo ne zbijemo redove k’o kad nan crvena banda štogod brani

Ako nas progonjeni barjak ne okupi u ovome svibnju
Neće ništa

A EU izbori?

Srcati
Pa ne moramo svi pomagat Plenkiju
Da’ mu je ruke naš Dotur
Pa mi ostali lipo mirne duše moremo i moramo
Zaokružit protiv njega

Zašto?
Pa da je samo referendum i ono šćipanje
Zadosta je!

Kad se maj ekipa rasporedi po centru
Svibanj ekipu oćeš, nećeš pripada samo skroz udesno
Ae

I nadan se svin srcon kako će moja svibanj ekipa
Imat zgodu glasat za Škoru
E
Čisto da i mi jednon moremo zabilužit baš po srcu
A ne baš uvik manje zlo

Koje vrimenon uvik
I nareste i oteža

Barbara Jonjić/narod.hr