Kad sam bila malo dite,
učila me moja baka,
čvrsta vira i poštenje,
da su simbol od težaka.
U molitvi spas je duši,
u krunici, sva je snaga,
cili život molila je,
ta starica moja draga.
Poštovati svoje triba,
ali tuđe mnogo više,
to nam vira sve nalaže,
to u svetom pismu piše.
Hvala tebi bako mila,
svemu si nas naučila,
postali smo dobri ljudi,
ti spokojna sada budi.
Otišla si na put dugi,
di povratka više nema,
ostale su tvoje riči,
što su nate uspomena.
U kraljevstvu Božjemu,
ti uživaj sritno sada,
pazi na nas iz visina,
ne daj da ti dite strada.
Katarina Zovko Ištuk