Barbara Jonjić: Kiše padaju, polja rađaju, djeca sanjaju, nije nas ostavio Bog…

Eto tako

Obilužili smo niki dan skroz prigodno
Dan okupacije grada Zagreba
Okupatori, odnosno osloboditelji
Kako oni sami sebi tepaju
Taj dan zovu danon
Oslobođenja

Ae
Ludnica

Banda kao ne konta okolo čega je spor
I dan, danas lažu svit i sebe
I dan, danas uživljeni kako su oni i zapadni antifašisti ista, istovita ekipa
A nisu
Nikako nisu
Jerbo, oni su samo jedan režim nadomistili drugin
Još gorin
I to je sve
Čiča miča

Plus nametnili su nan teror Jugo države koju Hrvat nikako tijo nije
Hrvat koji je tijo i unda i danas Jugu
Hrvat niti nije
Amen
Nema okolo toga spora nikakva

Oni su bili Staljin, istočna ekipa
Ona ekipa koja je u crno zavila di god je oslobađala
Ona ekipa koja je ubijala metkon u zatijok
Iznad jama

Brez suda i debelo iza rata

Ajde neka mi ne’ko objasni
Koja je to razlika koju ja ne vidin
Kad se rećemo ubije zarobljenika u Jasenovcu il’ kad se ubije rećemo metkon u zatijok iznad
Aržanske jame?
Koja je razlika?

Znaden ja razliku
Ustaša nikoga ubijo nije u Jasenovcu nakon što je rat završijo

Ae
Nije
Što se ubilo, ubilo se u ratu
A partizan je tamo ubija i dotrava
I iza rata
I tamo
I na Aržanu
Ima partizan svoji’ jama na svakomu koraku

Ti osloboditelji su vojska
Koja je nastavila smicat protivnike
I rješavat i’ viškova doklen su drugi po Evropi slavili
Nema majci
Za svaki lopovluk i za svako ubojstvo imali su opravdanje
To te za tren oslobodi viška žita, viška nekretnina i viška dice
Višak oni sami odrede

I onima koje oslobađaju pojasne kako i zašto to nije krađa a niti ubojstvo
Kako je baš sve u korist naroda i narodnosti
Plus nji’ova prisilnoga bratstva i jedinstva

Oni kad pobiju pratre i časne
Kažu kako su oslobodili samostane i vjerske objekte od fašista i fašizma
Njima je to legitiman cilj
Kažu kako su ji pobili jerbo su morali onemogućiti fašiste i fašizam
Nu
Pa znade se kako je svaki pratar i svaka časna zaprave prikriveni SS odred

Daklem
Sve protumačit znadu
Njima je i Barbarin rov
Tek nakupina koleteralni’ žrtava
I nekakav domino efekt opravdane osvete

Imali smo tako niki dan zgodu vidit te filmske junake uživo
Postrojio se Besmrtni partizanski vod
Kojemu je i danas fašist svaki nacijonalno svjestan Hrvat
Imali smo prigodu vidit ji
I jednako tako slušat’ njijove filmske priče

Još jednon su nan zorno pokazali svu raskoš svoje patologije i raskoš svoje opće kulture
K’o i kulture u ophođenju
Prema svojin gostima

Film Umri muški je ništa za nji’
Oni ne umiru
Ne zovu se oni Besmrtni tek tako
To je ratovalo lipo u drugomu svickomu ratu a danas se vrtu negdi okolo 70, 80 godina
S vrimenon broj njijovi mirovina ne opada
A dočin načmeš tu temu
Ono zasikira te što je broj, čini se, fiksni
Odman oni krenu u hajku na naše branitelje i njijov broj
Najsevolu pravit kako ne znadu da svaki branitelj nema mirovinu a niti je invalid

Nisu oni Besmrtni
To jednostavno putuje kroza vrime
Rećemo, u srid rata
Bacali su bombe
Vozali nepostojeće avijone i tenkove
Dizali mostove u zdrak
I sve to skupa obredili brez po muke i brez kal gela dok su in nicali zubi petice

Gledan partizana na te ve
Kaže bijo u ratu pukovnik avijacije
Zakićen brajo
Na njemu sto i jedno odličje
A meni njegova priča realna
K’o kad gledan one kante su kojima se letalo na Misec
I one kante su koji se kao razgovaralo su ekipon na Misecu
Doklen je u isti vakat u svitu fiksni telefon bijo
Alfa i Omega

I unda kamera uvati i
Partizana koji se fali kako je ubijo
Švabu
Brez puške
Dašta
Nije se novinarka dositila upitat ga zove li se koja ustanova po njemu tako hrabromu
Jerbo po takin narodnin herojima u mome kraju školama su nadivali imena

Niki dan Besmrtne je u tv studiju zastupala gospoja Dalija
Progresivna i antifašistička vila
Pa je Hasanbegović su njon brez po’ muke, pomejo sve te njijove manitošćine

Zapinila ona
Kupi usta
Priti prston doturu struke
Poziva se na tekovine revolucije
Sve nešto trkelja
Mi
Vi
Oni
Evropa
Mi vas istribit
Neće vas se čut i tako

Nije mi jasno kako njoj takoj Plenki nije smislijo neko misto uza svoga Lovru sabotera
Jerbo ja nji’ dvoje baš vidin k’o nekakav drim tim

Dalija baš nije svisna svoje nesvisti
Što ga u biti dođe najveći grij
Ae
Rećemo
Od moga petoga do osmoga razreda
Bila san nekakav odlikaš
Aliiiiii
Nisan mogla dodat vode jednoj Petrani ili jednomu Vladi
Nikako
Di oni a di ja
To je bilo i vridno i slušalo priko sata
Doklen bi ja crtala, pisala pisme, ispunjavala leksikone
I gledala provuć se ispod kapi svake ture

Kad bi me kadikad prozvalo su nji’ dvoje
Lipo bi mučala
Gospocki
Pa nisan manita samoj sebi dodatno zakucavat
Veća je sramota muljat i pravit se znana nego reć pošteno
– Ne znan, danas nisan spremna

Jedini predmeti di san bila tata mata
Di san Petrani i Vladi mogla stat’ uz bok ravnopravno bila je
Povijest i
Hrvacki jezik
Ae

I sitin se niki dan doklen san gledala tu Besmrtnu vojsku
Kako san znala svaki detalj njijova izmišljenoga ratovanja
Svaki detalj
Svaku laž
Od ustanka u Srbu
Do lažnoga oslobađanja Zagreba

K’liko muke nizašta
Gospe moja
T’liki trud utuć u laži
A istine nigdi
Ni danas

U našin školskin knjigan niti danas istina ne stoji

Pa ovi’ dana lipo svojoj starijoj dici terensku nastavu organiziran o svomu trošku
Jesan
Prvo se iđe na Bleiburg
A unda u Split na Rivu
Di je Hod za život

Ae
Toga nema u školskomu programu
Su školon će samo Jasenovac obać

Pa ne mogu pripustit
Školi za život da mi dicu odgaja

Najbolje da mi se jednoga dana dica sramote k’o Dalija
Ili budu demokršćani tipa Ressler/Plenki
Kojemu je osobno uvik isprid nacijonalnoga

To slavi dan osmi svibnja
A unda cviće na Bleiburg nosi
To kaže kako je abortus ubojstvo
Pa doda kako ga branili ne bi jerbo je to stvar osobne odluke
Dašta

Pa i je
Tako triba
Osobno odlučivat
Moja je osobna odluka učinit sve
Kako tak’i više nikad
U moje ime ne bi donosili tak’e odluke

A majice
Ljubičaste
Samo što nan nisu došle
Na naše Brdo
Kako bi nas ugrijale nadon
Isto k’o i pisma našega Tompe

” Kiše padaju, polja rađaju, djeca sanjaju, nije nas ostavio Bog… “

A di bi nas ostavijo?
Di?
Nas?
Svoje ostavit?

Samo mi smo narod Njegov
I narod
Blaženoga Alojzija Stepinca

Barbara Jonjić/Narod.hr